Сандра Силађев
Сандра Силађев, рођена 7. фебруара 1979. у Штипу, Северна Македонија, српска је глумица, ауторка и један од најзначајнијих ауторских гласова Балкана изван институционалног система.[1] Њен рад карактерише снажан ауторски израз на раскршћу театра, видео-уметности, перформанса и друштвеног ангажмана. Kроз монодраме, сатиричне видео радове, документарне филмове и рад са маргинализованим групама, Силађев проговара о темама родне неправде, друштвених норми, идентитета, болести, класне неједнакости и менталног здравља. Њено деловање спаја хумор, интиму и бруталну критику друштва, позиционирајући је као уметницу чији глас надилази форме и институције.[1] Члан је Удружења драмских уметника Србије. БиографијаУписала је глуму 2000. године на Академији уметности, у класи Предрага Ејдуса и Владимира Јевтовића.[1] Дипломирала је 2004. године у Народном позоришту у Београду као Варвара Волкова са дипломском представом „Аудиција”, у режији Владимира Јевтовића. Током 2006. године завршила је мастер клас из глуме код Kокана Младеновића и Владимира Јевтовића у Дадову. Поред тога је студирала је социологију, вишу педагошку, мировне студије као и адвертајзинг на Факултету драмских уметности у Београду, али само је глуму дипломирала.[2] Завршила је 2014. године едукацију за драмског фацилитатора за рад са осетљивим групама у примењеном позоришту „Апс Арт”, као радни драмски терапеут у Центру за смештај и боравак деце и омладине са аутизмом и сметњама у развоју, где је периоду од 2013. до 2016. године радила као драмски фацилитатор, ауторка је и редитељка две инклузивне позоришне представе у оквиру центра.[2] Једна је од сценариста серије „Истине и лажи” у којој је тумачила лик Олге Поповски, комбинујући комични израз са друштвеним коментаром.[1] Ширу видљивост код публике Сандра Силађев стиче од 2016. године, када почиње да објављује ауторске видео радове на друштвеним мрежама. Њени клипови, који спајају сатиру, друштвену критику и оштар феминистички коментар, брзо постају вирални као артикулисани отпор. Kроз серију ликова и микросцена из свакодневице, Силађев је деконструисала родне улоге, лицемерје друштвених норми, насиље над женама и баналност система. Њена видео форма била је само још један фронт на којем је наставила оно што је годинама радила као драмски фацилитатор и глумица – отварала просторе за гласове који су иначе потиснути или прећутани.[1] Овај вид израза омогућио јој је да дође до широке публике, ван институција и тиме је учврстила позицију уметнице која није производ система, већ сопствене борбе и аутентичности. У том периоду гради снажну базу пратилаца и у народу, а и у уметничком и академском простору, као ретко доследан глас у дигиталној ери перформативног активизма. Од 2017. године изводи на сталним позоришним репертоарима своје ауторске представе. Извела је 2022. године премијеру своје ауторске монодраме у позоришту „Театар на Брду” у Београду, а од 2023. године наставила извођење у Дому омладине. Њене ауторске монодраме извођене су на бројним позоришним фестивалима широм бивше Југославије, где су препознате због снажног израза, друштвене ангажованости и аутентичног споја хумора, интиме и критичке мисли. Kроз ове представе, Сандра се афирмисала као јединствен глас савремене ауторске сцене ван институционалног система, препозната како у региону, тако и у дијаспори бивше Југославије. Филмографија
Документарни филмовиKроз ауторске документарне филмове истражује маргинализацију, родне норме и инвалидитет кроз уметничку и ангажовану форму. Ови филмови остварили су велики број прегледа и јавних реакција, и постали су значајан део њеног уметничког израза на дигиталним платформама. Филмови су на њеном YouTube каналу. Посебно се истичу:
Позориште
Мултимедијални и музички радСандра Силађев се поред глуме и позоришта бави и ауторским музичко-сценским изражајем. Учествује као певачица, глумица и коауторка текстова у више видео спотова са сатиричним, друштвено ангажованим и уметнички провокативним садржајем. Ови радови обједињени су унутар јединственог перформативног израза који комбинује кабаретски дух, музичку пародију и друштвену критику, а доступни су публици путем YouTube канала где бележе десетине хиљада прегледа. Међу запаженијим спотовима су:
Изложбе и видео уметностСандра Силађев активна је и на пољу савремене визуелне уметности, са радовима приказиваним на бројним изложбама у земљи и иностранству. Њени скечеви истражују и теме идентитета, рода, друштвених мрежа, лудила и слободе. Њен ауторски рад награђен је 2016. године на фестивалу Микро ФАФ као иновативан допринос савременој форми дигиталног перформанса. Награда је била мајсторско писмо – ваучер за школу филма „Предитор” код редитеља Милутина Петровића. Године 2017. представила је видео рад који пропитује границу између женског идентитета и дигиталног присуства у оквиру међународне изложбе Screen Present Tense у Загребу, посвећеној савременим облицима перформанса и технолошкој медијацији тела и слике, која је окупила уметнице из Европе и Америке. Њени видео скечеви приказани су и на фестивалу Balkanale у Бечу (2018), у оквиру селекције посвећене савременом балканском видео изразу. Такође је ауторка перформативног видеа „Луда жена”, који је послужио као инспирација уметничкој групи „Kоја Она” – колективу сликарки које су, након гледања њеног рада, позвале Сандру на сарадњу. На основу тог видеа настао је уметнички дијалог о притисцима и нормама које обликују женско понашање, кроз различите уметничке медије. Видео је приказан у простору Магацин (Београд, 2019), као део заједничке изложбе која је пропитивала границу између „нормалне” и „луде” жене, кроз лично и колективно женско искуство, перформанс и слику. БиблиографијаАуторка је бројних сценарија, текстова за представе, инклузивне позоришне пројекте и дигиталне формате, као и чланака за различите сајтове и портале. Писала је и колумне, а била је колумнисткиња у магазину Космополитан, где су њени ауторски текстови обрађивали савремене друштвене теме, личне увиде и женску свакодневицу – духовито, ангажовано и са препознатљивим стилом. Објавила три стрипа за Самиздат Б92, у коауторству са илустратором Душаном Стокићем. Од 2016. њени стрипови су објављивани у Србији, а 2022. године стрип Феминизам за почетнике објављен је и у Хрватској, чиме је њен рад по први пут постао део регионалне издавачке сцене. Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
