Светих 156 мученика

Светих 156 мученика
Светих 156 мученика палестинских
Лични подаци
Датум смрти	око 310.
Место смрти	Палестина,
Световни подаци
Празник	17 (30.) септембар

Светих 156 мученика су хришћански светитељи и мученици пострадали у Палестини у 4. веку. Били су предвођенин епископима Палејем и Нилом, свештеницима Зиноном, мученицима Партемутијем и Иилијом, епископом Силуаном и старцем Јованом^[1].

Свети Пелеј је био један од четворице хришћана који су предводили богослужење за прогоњене хришћане осуђене да раде у палестинским каменоломима након Диоклецијановог прогона. Када је римски цар Галерије сазнао за ово, наредио је да се Пелеј жив спали заједно са осталим вођама: Нилом, Илијом и Патермуцијем, а хришћани су заробили и послали у руднике на Кипру и Либану^[2].

Од ових светих мученика 50 (или по другима 40) су били Палестинци, а остали Мисирци (Египћани). Највећи број њих је пострадао у граду Тиру и околини у време цара Галерија око 310. године. Неки од ових мученика, после многих мучења, пострадали су од мача, а друти од огња. Међу њима су страдала и два епископа из Египта: Пелеј (или Филеј) и Нил, свештеник Зинон, и два старца: Патермутије и Илија. С њима је страдао и епископ Силуан, родом из Газе (кога спомиње историчар Јевсевије Кесаријски) и знаменити слепи старац Јован, који је знао Свето Писмо напамет и тако га изговарао на хришћанским богослужењима. Они су пострадали после смрти цара Галерија, за време цара Максимина, заједно са другим старијим мученицима, који нису могли радити тешке послове у каменоломима и рудницима, где је свети Силуан био затворен.

Православна црква помиње светих 156 мученика 17 (30.) септембра.

1. ^ „Житија Светих за септембар – Страна 18 – Светосавље”. svetosavlje.org. Приступљено 2024-10-07. 
2. ^ Butler, Alban; Thomas, Sarah Fawcett (1999). Butler's Lives of the saints (New full ed изд.). Collegeville (Minn.): Liturgical Press. ISBN 978-0-8146-2385-5. CS1 одржавање: Текст вишка: странице (веза)