Свети преподобни Зенон
Свети преподобни Зенон, Зенон пророк, познат и као Зенон Чудотворац (ум. 451. године) је био египатски монах и пустињски отац[1]. Био је ученик пустињака Силуана из Газе, постао је духовни водич чувеног грузијског просветитеља Петра Иверског. Православна црква га помиње као светитеља 19. јуна[2]. БиографијаЗенон се први пут појављује као ученик у заједници Силуана из Газе који се преселио из Египта преко Синаја у Газу. Не зна се много о његовом раном периоду живота у Скитису и већина навода се односи на његов каснији живот у Палестини, иако је остао у вези са Египтом јер су га одатле монаси често тражили за савет[3]. Многи су га видели као духовног учитеља, а међу његовим ученицима били су Петар Иверски и његов сапутник Јован Пророк које је срео у Јерусалиму. Зенон, који је често лутао по разним монашким центрима, боравио је много пута у Јерусалиму где је чинио чуда и давао духовна упутства. Око 440. године населио се у Кефар Схеарта, данас идентификованом са Хорват Се'орах (арапски: Кхирбет Се'арта), северно од Нахал Бесора[4]. Пред крај свог живота, живео је годину дана у потпуној повучености као пустињак пре него што је умро као што је изгледа било уобичајено за палестинско монаштво[3]. Изгледа да се Зенонова смрт догодила око 451. године[5]. Већи део Зеноновог живота познат је из осмог поглавља Плерофорија Јована Руфа које му је посветио, као и из Руфовог Живота Петра Иверског. Даље информације о њему налазе се у Апопхтхегмати где се помиње као изузетан пример испосничког идеала и неко ко се никада није настанио; као и у апологетском делу Теофраста Енеја из Газе. Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia