Светски ционистички конгрес

Ционистички конгрес основан је 1897. године од стране Теодора Херцла као врховног органа Ционистичке организације (ЦО) и њене законодавне власти. Године 1960. конгрес је променио његов назив на Светски ционистички конгрес (хебр. הקונגרס הציוני העולמי, транслит. ХаКонгрес ХаЦиони ХаОлами) и организација је променила њен назив на „Светска ционистичка организација“ (СЦО). Светска ционистичка организација бира службенике и одлучује о политици СЦО и Јеврејске агенције,^[2][3] укључујући „утврђивање расподеле средстава“.^[4] Први ционистички конгрес био је одржан у Базелу 1897. године.^[3] Сваки пунолетан Јевреј који је члан ционистичке организације има право гласа и број изабраних делегата у конгресу је 500.^[5][6] 38% делегата су из Израела, 29% из САД, и 33% из осталих држава. Поред тога, има око 100 делегата које именују остале ционистичке организације.^[6]

После Првог ционистичког конгреса 1897. године, Ционистички конгрес одржаван је сваке године до 1901. и онда сваке друге године од 1903. до 1913. и 1921. до 1939. године. До 1946. године, конгрес је био одржаван сваке друге године у разним европским градовима, осим прекида током светских ратова. Њихов циљ је био да изграде инфраструктуру за унапређење јеврејског насељавања у Палестини. Од Другог светског рата састанци су се одржавали отприлике сваке четири године. Такође, од стварања Израела, конгрес се састаје сваке четири или пет година у Јерусалиму.

38. светски ционистички конгрес одржан је 2020.

Светски ционистички конгред укључује репрезентативце ционистичких светских савеза, женске ционистичке организације са посебним статусом и међународне јеврејске организације.

Ционистички учесници у Светском ционистичком конгресу су слободни да формирају Брит Оламит или Ционистички светски савези (идеолошке групације), које су донекле као политичка странка. Док израелске политичке странке могу учествовати у конгресу, брицови (номинатив: бриц) су исто организовани и изабрани у конгресу од стране неизраелаца, чинећи конгрес мултинационалним саветодавним телом за јеврејску дијаспору. Међутим, како је алија довела Јевреје у Израел из других земаља, заступљеност Израела у законодавном телу повећана је на рачун заступљености неизраелске јеврејске дијаспоре. Брит Оламит (Светски савез) мора имати репрезентацију у барем пет држава да би могла бити слата делегација у конгресу.

Тренутно има шест светска ционистичка савеза (са потпуно право гласа):

• Светски ционистички савез: Раднички ционистички покрет – Арзену – Светски савез Мереца
• Уједињена факција: Кадима –ХаНоар ХаЦиони – Мерказ Олами
• Мизрахи/Ихуд Ле’Уми/Херут/Јисраел Бејтену/Моледет/Ткума
• Ликуд/Шас
• Хадасах/Светска конфедерација уједињених циониста
• Цви Ависар – ционистички покрет

Од стварања Државе Израел не одржавају се избори за израелске делегате на Светском ционистичком конгресу. Уместо тога, сматра се да избори за Кнесет, израелски парламент, испуњавају ову функцију, а ционистичке партије заступљене у Кнесету расподељују се одређеним бројем делегата Конгреса пропорционално њиховој снази у Кнесету. Касни левичарски вођа Шуламит Алони је у више наврата критиковао ову праксу:

Многи израелски грађани не знају или се не брину да када изађу на изборима такође гласају за делегати у Светском ционистичком конгресу. […] Ако је за ционистички покрет било потребно да у Израелу ради оно што ради у другим земљама - т.ј., регрутовати чланове који плаћају и натерати ове чланове да одрже посебне изборе за Светски ционистички конгрес - можда би се открио срамотно мали број посвећених циониста у Израелу.

— Говор Шуламита Алонија на митингу Мереца у Тел Авиву, 24. марта 1997.

Две женске организације имају посебан статус у ционистичкој организацији и имају пуна права гласа:

• Женска међународна ционистичка оргамизација – међународно, нестраначко ционистичко тело, које добија глобално представљање на основу споразума склопљеног 1964. године.
• Хадасах – добио је посебан статус одлуком Генералног савета циониста 1994.

Међународне јеврејске организације су такође биле заступљене у Ционистичком конгресу од 1972. године, под условом да прихвате Јерусалимски програм,^[7] чак и ако нису сви њихови чланови проглашени ционистима. Ова тела имају ограничено право гласа и не гласају о питањима кандидатуре и избора у институције СЦО.

Међународне јеврејске организације (ограничено право гласа):

• Б’неј Б’рит
• Светски савез „Макаби“
• На’амат
• Женска међународна ционистичка организација
• Женски савет конзервативних мазортијских синагога
• Светски емунах
• Светска организација ортодоксних синагога & заједница у Израелу и дијаспори
• Америчка сефардијска федерација
• Светски савез за прогресивни јудаизам
• Светски савез јеврејских студената
• Ционистички савет у Израелу

Поред делегата са пуним правом гласа који учествују на конгресу, постоје и учесници у саветодавном својству који могу учествовати у дебатама, али немају право гласа. Они се могу састојати од носилаца функција као што су чланови ционистичке извршне власти, чланови Генералног савета циониста који нису изабрани за делегате у Конгресу, председници ционистичких федерација, носиоци правосудних функција - председник ционистичког Врховног суда, адвокат, контролора и представника Алија покрета. Посматрачи без права гласа могу бити позвани од стране Ционистичке извршне власти или Президијума Конгреса.

• Ајцим

Ционистички конгрес води Президијум Конгреса. Конгресне расправе су подељене у пет фаза:

• Отварање конгреса, укључујући говор председника извршне власти, и друге говоре утврђене дневним редом, избор Президијума конгреса, извештај председника ционистичког Врховног суда о резултатима избора, извештаје чланова ционистичке извршне власти у допуни штампаног извештаја, избор конгресних комитета.
• Избори новог Извршног одбора, на предлог Сталног комитета Конгреса.
• Састанци комитета.
• Извештаји одбора и гласање о нацртима одлука које су они представили. Извештај Сталног комитета и гласање о његовим предлозима за чланове Генералног ционистичког савета, контролора и правних институција.
• Церемонија затварања конгреса.

Ционистички конгрес (касније са префиксом Светски), био је одржан у интервалима сваке године (1897–1901), па онда сваке друге године (1903–1939) до почетка Другог светског рата, са осмогодишњу паузу (1913–1921) због Првог светског рата.

Редни број	Име	Град	Држава	Година
1.	Први ционистички конгрес[8]	Базел	Швајцарска	000000001897-01-01-00001897.
2.	Други ционистички конгрес[9][10][11]	Базел	Швајцарска	000000001898-01-01-00001898.
3.	Трећи ционистички конгрес[12][10][11]	Базел	Швајцарска	000000001899-01-01-00001899.
4.	Четврти ционистички конгрес[13][10][11]	Лондон	Уједињено Краљевство	000000001900-01-01-00001900.
5.	Пети ционистички конгрес[14][10][11]	Базел	Швајцарска	000000001901-01-01-00001901.
6.	Шести ционистички конгрес[15][10][11]	Базел	Швајцарска	000000001903-01-01-00001903.
7.	Седми ционистички конгрес[16][10][11]	Базел	Швајцарска	000000001905-01-01-00001905.
8.	Осми ционистички конгрес[17][10][11]	Хаг	Холандија	000000001907-01-01-00001907.
9.	Девети ционистички конгрес[18][10][11]	Хамбург	Немачко царство	000000001909-01-01-00001909.
10.	Десети ционистички конгрес[19][10][11]	Базел	Швајцарска	000000001911-01-01-00001911.
11.	Једанаести ционистички конгрес[20][10][11]	Беч	Аустроугарска	000000001913-01-01-00001913.
12.	Дванаести ционистички конгрес[21][10][11]	Карлове Вари	Чехословачка	000000001921-01-01-00001921.
13.	Тринаести ционистички конгрес[22][11][23]	Карлове Вари	Чехословачка	000000001923-01-01-00001923.
14.	Четрнаести ционистички конгрес[24][11][25]	Беч	Аустрија	000000001925-01-01-00001925.
15.	Петнаести ционистички конгрес[26][11][27]	Базел	Швајцарска	000000001927-01-01-00001927.
16.	Шеснаести ционистички конгрес[28][11][29]	Цирих	Швајцарска	000000001929-01-01-00001929.
17.	Седамнаести ционистички конгрес[30][11]	Базел	Швајцарска	000000001931-01-01-00001931.
18.	Осамнаести ционистички конгрес[31][11]	Праг	Чехословачка	000000001933-01-01-00001933.
19.	Деветнаести ционистички конгрес[32][11]	Луцерн	Швајцарска	000000001935-01-01-00001935.
20.	Двадесети ционистички конгрес[11]	Цирих	Швајцарска	000000001937-01-01-00001937.
21.	Двадесет први ционистички конгрес[11]	Женева	Швајцарска	000000001939-01-01-00001939.
22.	Двадесет други ционистички конгрес[11]Грешка код цитирања: Затвара </ref> који недостаје <ref> ознаци	Јерусалим	Израел	000000002010-01-01-00002010.
37.	Тридесет седми Светски ционистички конгрес	Јерусалим	Израел	000000002015-01-01-00002015.
38.	Тридесет осми Светски ционистички конгрес[33]	Јерусалим	Израел	000000002020-01-01-00002020.

• Први ционистички конгрес, одржан је 1897. у Базелу у Швајцарској, а председавајући је био Теодор Херцл. Конгресу је присуствовало око 200 учесника који су формулисали ционистичку платформу, познату као „Базелски програм“, и основали Ционистичку организацију (ЦО). За разлику од старијег покрета Хибат Цион, ЦО је заузео јасан став у корист политичког ционизма, наводећи у свом програму да:

„Ционизам настоји да успостави дом у Палестини за јеврејски народ, обезбеђен по јавном закону.“

Херцл је написао у свом дневнику,

„Када бих сажео Базелски конгрес у једну реч – коју ћу се чувати да не изговарам јавно – то би било следеће: У Базелу сам основао јеврејску државу.“^[10]

• Двадесет трећи ционистички конгрес, одржан 1951. године у Јерусалиму, био је први који је одржан након успостављања Државе Израел, и први одржан у Јерусалиму, што ће постати норма. Отворен је на гробу Теодора Херцла, чији су посмртни остаци премештени из Беча и поново сахрањени на врху брда у Јерусалиму које је преименовано по њему Гора Херцл. Конгрес је издао „Јерусалимски програм“, стављајући свој главни фокус на новостворену државу као централни елемент уједињења јеврејског народа.^[11]
• Рут Попкин је била прва жена која је била председавајућа председништва и председница Светског ционистичког конгреса, а изабрана је на обе функције 1987.^[34]

• Званични веб-сајт
• Новински исечци на тему Светски ционистички конгрес у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)