Свештеномученик Пиерије

Свештеномученик Пиерије, или Пирије (старогрчки Πιεριος; 3. век - почетак 4. века), био је свештеник хришћанске цркве у Александрији, исповедник вере, писац, проповедник и катихета. Аутор је више несачуваних дела.

Православна црква га спомиње 27. јуна^[1].

Јевсевије из Цезареје у својој књизи „Црквена историја“^[2] помиње Пијерија на више места. Јероним Стридонски у својој књизи „О славним људима“ 76. поглавље посвећује Пијерију^[3].

Пиерије је живео за време царева Кара и Диоклецијана, у то време Теона је био епископ Александрије. Пиерије се прославио својом непохлепношћу и својим философским знањем, размишљањима о делима Божијим, њиховим тумачењем и одличним проповедима у Цркви на ову тему. Успешно је подучавао људе и постигао такву грациозност у језику и објавио многе расправе о разним темама, због чега су га називали Млађи Ориген. Истицао се својом самодисциплином и био је добро упућен у дијалектику и реторику. Пиерије је био старешина катихетске школе у ​​Александрији. Пијеријев ученик био је мученик Памфил. Пиерије је страдао заједно са својим братом Исидором током великог прогона хришћана под царем Диоклецијаном. После прогона остатак живота провео је у Риму.

Пијерије је аутор великог броја дела, али ниједно од њих није сачувано. Познати су наслови два дела: „О пророку Осији“, „О Ускрсу“. Фотије примећује богатство аргументације, јасан и бриљантан стил Пијеријевих списа. Фотије пише да је стил усаглашен, питак и мекан.

Име Пиерија налази се у 10. тому Грчке патрологије. Али овај том не садржи Пијеријеве списе. У њој се под именом Пијерије налазе одломци из књиге Јевсевија Цезарејског „Црквена историја” о Пиерију; 76. поглавље књиге Јеронима Стридонског „О славним људима“^[4], посвећено Пијерију; 119 кодекс књиге Мириобиблион цариградског патријарха Фотија, такође посвећен Пиерију.

Сама Пијеријева дела нису сачувана. Али цариградски патријарх Фотије је прочитао збирку од 12 Пиеријевих књига^[5] и описао неке од његових теолошких погледа у књизи Мириобиблион.

У односу на Бога Оца и Бога Сина, Пиријево учење је православно. Пиерије је употребио термине две природе и две суштине у односу на Оца и Сина, користећи ове појмове у смислу две ипостаси, а не у смислу који су дали Аријеви присталице.

Што се тиче Пиријевог учења о Светом Духу, његови ставови су опасни и погрешни. Пиерије учи да је слава Светог Духа била мања од славе Оца и Сина. Пијерије је такође делио Оригеново неправославно мишљење о преегзистенцији душа.

У свом есеју „О пророку Осији“ и у књизи „О Ускрсу“ Пирије је говорио о херувимима, али је веровао да је Мојсије из незнања излио херувиме на Ковчега завета. Пијерије је написао да херувими немају никакав облик, већ имају само изглед крила.

1. ^ „Свети свештеномученик Пиерије”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-07-22. 
2. ^ „Церковная история, глава 5_27 - Евсевий Кесарийский (Памфил) - читать, скачать”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2024-07-22. 
3. ^ Peebles, Bernard M. (1940). „Martyrologium Romanum Gregorii Papae XIII jussu editum Urbani VIII et Clementis X auctoritate recognitum ac deinde anno MDCCXLIX Benedicti XIV opera ac studio emendatum et auctum”. Thought. 15 (3): 542—543. ISSN 0040-6457. doi:10.5840/thought1940153105. 
4. ^ „О знаменитых мужах, Амвросий Александрийский. - преподобный Иероним Блаженный, Стридонский - читать, скачать”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2024-07-22. 
5. ^ „Photius, Bibliotheca or Myriobiblion (Cod. 1-165, Tr. Freese)”. www.tertullian.org. Приступљено 2024-07-22.