Свилорепи цврчић

Свилорепи цврчић
Свилорепи цврчић Cettia cetti Калони, Лесвос, Грчка
Песма свилорепог цврчића Cettia cetti
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Cettiidae
Род: Cettia
Врста:
C. cetti
Биномно име
Cettia cetti
(Temminck, 1820)
Ареал Cettia cetti
  Ареал гнежђења (станарица)
  Ареал гнежђења (пролазница)
  Ареал зимовања
Синоними
Јаја Cettia cetti MHNT

Свилорепи цврчић (лат. Cettia cetti) је мала, смеђа грмуша која се гнезди у јужној и централној Европи, северозападној Африци и источном Палеарктику све до Авганистана и северозападног Пакистана. Полови су слични. Птица је добила име по италијанском зоологу из 18. века, Франческо Четију. Ову врсту је веома тешко видети због њених навика скривања.[2]

Таксономија

Свилорепог цврчића је 1820. године описао холандски зоолог Конрад Јакоб Теминк на основу примерака које је сакупио Алберто дела Мармора на Сардинији. Конрад Јакоб Теминк је сковао биномно име Sylvia cetti.[3] Специфични епитет cetti је изабран у знак сећања на италијанског зоолога Франческа Четија.[4] Свилорепи цврчић се сада сврстава у род Cettia који је 1834. године успоставио француски орнитолог Шарл Лусијен Бонапарта, а свилорепи цврчић је типска врста.[5][6]

Препознају се три подврсте:[6]

Опис

Свилорепи цврчић је стара отприлике 13-14 цм дугачка од кљуна до репа.[7] Мужјак тежи 15 г и женка 12 г.[8] Свилорепи цврчић има заобљену главу са уском бледосивом пругом која се надвија над упадљивим црним очима и кратка, заобљена крила. Горњи део тела је богате кестењасте или тамноцрвенкасто-смеђе боје; грло и груди су бледо сиви. Реп је дужи и шири него код многих других грмуша. Полови имају слично перје, али мужјаци су 26% до 32% тежи од женки са дужином крила од 11,2% до 13%. Мужјак има крило дуже од 60 мм; женка има крило краће од 55 мм. Свилорепом цврчићу се може одредити старост по перју; младунци изгледају слично одраслима, али имају свеже перје и две тамне или тамносиве мрље на језику.[9][10] ЦСвилорепи цврчић је необична међу птицама певачицама по томе што има десет репних пера уместо уобичајених дванаест.[11]

Свилорепи цврчић сигнализира своје присуство гласном песмом.[7] Њихова песма је препознатљива, долази у гласним налетима и има јединствену структуру која омогућава птицама да избегну парење са другим врстама.[12]

Распрострањеност и станиште

Свилорепи цврчић обично насељава влажна подручја, укључујући баре, језера, мочваре и реке. Као и вечина грмуша, свилорепи цврчић је инсектојд.

Број свилорепих цврчића је знатно порастао широм Европе од 1990. године.[13][14] Тренутна популација свилорепих цврчића у Европи процењује се на око 600.000-1.600.000 гнездећих парова.[15] Познато је да су популације у Италији и Турској стабилне или у порасту. Изузетак од општег позитивног европског тренда популације је Грчка, где је популација благо смањена између 1990. и 2000. године. Међутим, генерално, свилорепи цврчић се оцењује од стране Међународне уније за заштиту природе (IUCN) као најмање угрожени таксон.[16] Свилорепи цврчић је први пут забележен у Уједињеном Краљевству 1961. године.[17] Популација свилорепих цврчића у Великој Британији је пала за више од трећине између 1984. и 1986. године након јаке зиме, али се након тога брзо опоравила. Популације настављају да расту; До 2016. године било је преко 3.400 територијалних мужјака,[8] распоређених широм већег дела Енглеске и Велса, са првим гнежђењем у Шкотској 2023. године.[18] Први пут је забележен у Ирској 2013. године, са првим гнежђењем 2022. године.[19]

Понашање

Гнежђење

Током лета, мужјаци проводе већину времена успостављајући своје територије. Док то раде, проводе мало времена бринући се о јајима или младунцима. Након тога, мужјаци обично привлаче више од једне женке на своју територију.[20] Њихова песма игра важну улогу у току сезоне гнежђења.

У Европи је главни период за полагање јаја од средине до краја јуна. Гнездо се поставља у густој вегетацији, обично на око 35-45 цм изнад земље. Неуредно гнездо у облику шоље направљено је од лишћа и стабљика и обложено је перјем, длаком и другим финијим материјалом. У потпуности га гради женка. Јаја се полажу рано ујутро у дневним интервалима и кестењасто су црвене боје. Гнездо се састоји од 4 до 5 јаја која мере приближно 18,0 мм x 13,9 mm. Женка инкубира јаја када је легло потпуно, а излегу се након 16 до 17 дана. Младунце углавном храни женка. Младунци добијају комплетно перје након 14 до 16 дана, али родитељи настављају да их хране још најмање 15 дана. Младунци постају независни са 30 дана. У Европи, свилорепи цврчићи обично имају два легла годишње. Прво гнежђење је када напуне годину дана.[21]

Храњење

Свилорепи цврчић лови зглавкаре као што су мали инсекти меког тела и ларве. Свилорепи цврчићи преферирају ситне инсекте јер их могу брже сварити.[22]

Референце

  1. ^ BirdLife International (2017). Cettia cetti. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T22714445A111073290. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-1.RLTS.T22714445A111073290.enСлободан приступ. Приступљено 12. 11. 2021. 
  2. ^ Seago, Michael J. (2012). „Cetti's Warbler”. Приступљено 19. 07. 2025. 
  3. ^ Temminck, Coenraad Jacob (1820). Manuel d'ornithologie, ou, Tableau systématique des oiseaux qui se trouvent en Europe (на језику: француски). Part 1 (2nd изд.). Paris: H. Cousin. стр. 194—195. 
  4. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 97. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  5. ^ Bonaparte, Charles Lucien (1834). Iconografia della fauna italica per le quattro classi degli animali vertebrati (на језику: италијански). 1. Roma: Tip. Salviucci. Fascicle IX text, Plate 29. 
  6. ^ а б Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (2020). „Cupwings, crombecs, bush warblers, Streaked Scrub Warbler, yellow flycatchers, hylias”. IOC World Bird List Version 10.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 12. 6. 2020. 
  7. ^ а б „Cetti's Warbler Facts | Cettia Cetti”. www.rspb.org.uk. Приступљено 2025-07-19. 
  8. ^ а б „Cetti's Warbler | BTO”. www.bto.org. Приступљено 2025-07-19. 
  9. ^ Colin J., Bibby; Thomas, Derek K. (1984). „Sexual dimorphism in size, moult and movements of Cetti's Warbler Cettia cetti”. Bird Study. 31 (1): 28—34. doi:10.1080/00063658409476811Слободан приступ. 
  10. ^ Blasco-Zumeta, Javier; Herinze, Gerd Michael. „Cetti's Warbler”. Laboratorio Virtual Ibercaja: 1—5. 
  11. ^ Svensson, Lars (1992). Identification Guide to European Passerines (4th изд.). Stockholm: L. Svensson. стр. 156. ISBN 978-91-630-1118-4. 
  12. ^ Hamao, Shoji; Veluz, Maria J. S.; Saitoh, Takema; Nishiumi, Isao (јун 2008). „Phylogenetic relationship and song differences between closely related bush warblers (Cettia seebohmi and C. diphone”. The Wilson Journal of Ornithology. 120 (2): 268—276. S2CID 84436180. doi:10.1676/07-039.1. 
  13. ^ „BirdTrends 2011: trends in numbers and demography for UK breeding birds” (PDF). BTO. Приступљено 19. 07. 2025. 
  14. ^ Robinson, Robert A.; Freemen, Stephen N.; Balmer, Dawn E.; Grantham, Mark J. (2007). „Cetti's Warbler Cettia cetti: analysis of an expanding population”. BTO. 54 (2): 230—235. doi:10.1080/00063650709461479. 
  15. ^ „Cetti's Warbler Cettia Cetti Species Factsheet”. BirdLife DataZone (на језику: енглески). Приступљено 2025-07-19. 
  16. ^ „Cettia cetti – Cetti's Warbler” (PDF). Bird Life Data. Приступљено 19. 07. 2025. 
  17. ^ „Cetti's Warbler”. www.birdwatching.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2025-07-19. 
  18. ^ Callion, J, & Raven, C. (2024). „The changing status of Cetti’s Warblers in Cumbria and northern Britain”. British Birds. 117 (5): 271—277. 
  19. ^ „Irish Rare And Scarce Bird News”. Band. Приступљено 19. 07. 2025. 
  20. ^ „Bird Guides-Cetti's Warbler”. Архивирано из оригинала 2008-04-12. г. Приступљено 31. 10. 2012. 
  21. ^ Cramp 1992, p. 17
  22. ^ Molina, Javier; Hodar, José A.; Camacho, Ismael (1998). „Diet of Cetti's warblers Cettia cetti (Temmink, 1820) in a locality of southern Spain” (PDF). Ardeolo. 45 (2): 217—220. 

Додатна литература

  • Cramp, Stanley, ур. (1992). „Cetia cetti Cetti's Warbler”. Handbook of the Birds of Europe the Middle East and North Africa. The Birds of the Western Palearctic. VI: Warblers. Oxford: Oxford University Press. стр. 7—19. ISBN 978-0-19-857509-2. 

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya