Свињарство у Републици Српској

Свињарство у Републици Српској има дугу традицију и представља једну од значајних грана сточарства, како према обиму и нивоу производње, тако и према нивоу потрошње.^[1]

Свињарство као значајна грана сточарства заузима велики удео у укупној пољопривредној и прехрамбеној производњи у Републици Српској, јер на територији Републике Српске од давнина постоји традиција узгоја свиња и коришћења свињског меса у исхрани људи.^[2]

Заступљеност плодних раса

Неке од најзаступљенијих плодних раса у Републици Српској су: белгијски, дански, холандски немачки и норвешки ландрас.

Заступљеност месних раса

Најзаступљеније меснате расе су: дурок, хемпшир и пијетрен. Њихово учешће у расном саставу на фармама је различито, тако да су неке у малом броју, нпр. само у запатима. Укрштањем различитих раса и линија желе се искористити сви типови хетерозис ефеката (индивидуе, мајке и оца).

Раса је основна јединица узгојног програма и највећи генетски напредак се постиже у популацији ако се селекција истовремено спроводи на целој популацији. У свињарству Републике Српске заступљена је прилично шаролика расна структура. Разлог шароликости расне структуре свиња може се оправдати:

• престанком рада некадашњих носилаца свињарске производње у Републици Српској,
• немогућношћу извоза свиња и свињског меса у претходном периоду,
• недовољном увозу квалитетно приплодних животиња чистих раса
• традиционалном приступу узгоја свиња код самих узгајивача.

На основу Закона о сточарству, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде донио је Рјешење о утврђивању листе раса, сојева, хибрида и крижанаца домаћих животиња које се узгајају у Републици Српској.^[3] У складу са наведеном листом, расе и хибриди свиња који се узгајају у Републици Српској приказани су у доњој табели:

Поред директног значаја свињарства за произвођаче и економску добит Републике Српске, оно има и индиректни утицај на целокупну приведу и научно-истраживачку област.

У свињарству је од посебног значаја број расплодних грла, крмачa и супрасних назимица. Стање крмача и супрасних назимица, приближно прати кретање укупног броја свиња, с тим да је њихов пораст био интензивнији и кретао се по просечној годишњој стопи од 6%. Удео крмача и супрасних назимица у укупном броју свиња је у просеку 14%. Највећи пад крмача и супрасних назимица је био 2017. године, када је у РПГ уписано 240.047 свиња.^[4]

Као и друге гране пољопривредне производње и свињарска производња у Републици Српској среће се са низом изазова, унутрашњих и спољашњих као што су:^[5]

• недовољна продуктивност, која се огледа у малом броју живорођене и отхрањене прасади по крмачи,
• неповољан расни састав,
• присуство различитих болести, односно питање здравствене заштите свиња,
• неквалитетан начин трајног означавања свиња,
• недостатак квалитетних нерастова и неконтролисана употреба сјемена за вјештачко осјемењавање назимица и крмача,
• прекомеран увоз живих свиња, свјежег и замрзнутог свињског меса, полутрајних и трајних производа свињског поријекла,
• онемогућеност извоза свињетине у земље Европске уније због дугогодишње вакцинације свиња против класичне куге свиња.

Да би узгојни циљ свиња у Републици Српској био успешно остварен у производњи се мора постићи следеће:^[6]

1. производња 21 товљеника по крмачи годишње са 80% радмана, 55-58% удела меса у полутки, односно 880–928 kg квалитетног мишићног ткива годишње по крмачи,
2. број прашења два до три пута по крмачи годишње,
3. број живорођене прасади по леглу > 10,5,
4. укупан број прасади по крмачи годишње 24,
5. број одгојене прасади по крмачи 21,
6. угинућа прасади у лактацији крмаче < 9%,
7. прираст у тову од 115 дана > 700 g,
8. конверзија хране 3 kg за килограм прираста,
9. ремонт стада 35% у производним стадима и 45% у нуклеусима

Производња свиња је сконцентрисана на породичним пољопривредним газдинствима (93% укупног броја свиња и 94% крмача и супрасних назимица). Број свиња је имао осцилације и у просеку је био на нивоу 443 хиљаде. Максималан број свиња је био 2015. године, а минималан у 2014. години.^[7]

У структури сточарске производње, израженој у условним грлима, свиње имају учешће од 17%. Имајући ово у виду укупан број свиња је незнатно растао по просечној годишњој стопи од 0,63%.

Обележавање свиња представља основну зоотехничку меру од чијег спровођења зависи успех осталих мера у свињарству и сточарству. Обележавање представља стављање одређених знакова/ симбола или бројева на најподеснији део тела животиње са циљем њиховог распознавања. Обележавању се мора посветити велика пажња у смислу квалитетног и благовременог извођења, јер без њега није могуће пратити телесни развој, контролисати производњу и спроводити селекцију.^[5]

У свињарству Републике Српске примјењују се следећи начини обележавања:

• тетовирање
• стављање ушних маркица

• Закона о сточарству (“Службени гласник Републике Српске”, број 44/15)
• Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, број 115/18)