Свјетско друмско првенство UCI 2018 — Екипни хронометар за мушкарце
Екипни хронометар за мушкарце на Свјетском друмском првенству 2018. одржан је 23. септембра, у Инзбруку, Аустрија. То је било 34 издање екипног хронометра за мушкарце у оквиру Свјетског друмског првенства, а седмо након успостављања такмичења за комерцијалне тимове 2012. године, с обзиром на то да је првенство за националне тимове укинуто 1994. То је било последње такмичење за комерцијалне тимове, јер је UCI одлучио да укине ту дисциплину на Свјетском првенству, уз могућност враћања екипног хронометра за националне тимове.[1] На првенству су учествовала 22 тима, са по шест возача;[2] њемачки тим Санвеб освојио је првенство 2017. године.[3] Рекордну, четврту златну медаљу освојио је тим Квик—Степ Флорс, 18 секунди иза тима Санвеб, док је БМЦ завршио трећи, додатних 1,09 секунди иза Санвеба.[4] На подијуму су тако завршила три тима који су једини освајали Свјетско првенство у екипном хронометру. РутаДужина руте износила је 62,4 km, старт је био у долини Ецтал, док је циљ био у Инзбруку. Рута је била претежно равна, уз један успон, дужине 4,5 km, између Кематен ин Тирола и Аксамса, са просјечним нагибом 5,5%, док је максимални нагиб износио 13 процената.[5] ТимовиНа првенству је учествовало 12 ворлд тур тимове, један про-континентални и девет континенталних тимова. UCI ворлд тур тимови:[6] Проконтинентални тимови:[2] Континентални тимови:[2]
Преглед тркеТимови су стартовали са по три минута размака, а први је стартово Тирол у 14:40, поставивши вријеме 1 сат, 13 минута, 51 секунда; континентални тимови Ворарлберг—Сантик и Елков—Аутор поставили су најбоља времена међу првим тимовима који су завршили — 1:12:13 и 1:10:44.[7] Каћуша је била први ворлд тур тим и поставила је најбоље вријеме на првом прлазном циљу — 22:42, што није трајало много јер је Мичелтон—Скот тим поставио вријеме 22:14. Након што су сви тимови прошли кроз први пролазни циљ, седам тимова је била у оквиру 30 секунди иза Мичелтона: БМЦ, Квик—Степ, Скај, Санвеб, Каћуша, Мовистар и ЛотоНЛ—Јумбо.[7] Камерон Мејер и Џек Бауер првобитно нису могли да држе прикључак за сувозачима на успону, али су се вратили и Мичелтон је поставио најбоље вријеме и на другом пролазном циљу, након 44,8km — 50:31.[7] Скај је изједначио то вријеме, али је Ијан Станард пао и морали су да успоре да га сачекају, због чега су изгубили доста времена.[8] Квик Степ је поставио најбрже вријеме на другом пролазном циљу, 30 секунди испред Мичелтона, док су два последња тима на стази — БМЦ и Санвеб били спорији четири и једну секунду и наслућивало се да ће та три тима узети медаље.[7] Мичелтон—Скот је завршио у времену 1:08:23, али су након њих кроз циљ прошли возачи Квик—Степа и поставили ново најбоље вријеме 1:07:26.[7] Након њих остала су још три тима, Скај је завршио 40 секунди иза, док је БМЦ завршио 19 секунди иза; последњи тим на стази, побједник првенства 2017 — Санвеб, завршио је на другом мјесту, 18 секунди иза.[7] Квик—Степ је тако освојио рекордну, четврту титулу првака свијета у вожњи на хронометар;[9] док је БМЦ завршио на подијуму пети пут, у својој последњој сезони.[10] РезултатиРезултати трке.[11] Референце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
