Себороични дерматитис
Себороични дерматитис је папулосквамозни поремећај који се налази на подручјима коже главе, лица и трупа богатим себумом (мешавином масних киселина, шећера, воска и других природних хемикалија које стварају природну заштитну баријеру против испаравања течности са коже). Поред себума, овај облик дерматитис је повезан са маласезијом,[1] имунолошким абнормалностима и активацијом комплемента. Себороични дерматитис има хронични и рецидивирајући ток. Тежина себороичног дерматитиса је у распону од благе перути до ексфолиативне еритродерме. ЕпидемиологијаСебороични дерматитис се обично јавља у 3. и 4. деценији живота и то чешће код мушкараца него код жена. У општој популацији 2 до 5% људи има себороични дерматитис . У детињству се себороични дерматитис не јавља, сем у прва два месеца постнатално, када се себум лучи под дејством преосталих мајчиних андрогена. ЕтиологијаКако тачан узрок себороичног дерматитиса није познат, сматра се да је он настаје као последица дејства фише фактора:
Фактори ризикаФактори ризика укључују:
Клиничка слика   Себороични дерматитис се може јавити на неколико делова тела. Често се формира тамо где је кожа масна или је изражено масна. Предилекциона места су:
У овим зонама се види нејасно ограничени, бледи еритем са жућкасто беличастом сквамом масног изгледа, а могу се формирати и јасно ограничени овални и/или фигуровани еритематозни плакови. Генерално, симптоми себороичног дерматитиса укључују:
У капилицијуму, сквама може имати питиријазиформни или псоријазиформни изглед, а промене су јасно ограничене према челу. Могу се јавити и промене локализоване у прегибима: аксиларно, субмамарно и у прегибима трбуха код гојазних особа, као и перианално. У тим зонама постоји релативно јасно ограничен еритем сјајне површине, без клинички изражене скваме. Код пацијената са АИДС-ом, врло је честа појава дисеминованих/генерализованих облика себороичног дерматитиса, обично резистентних на стандардну терапију. Себороични дерматитис има хронични и рецидивирајући ток. Преко лета, када је соларна радијација интензивнија, промене се најчешће побољшавају или повлаче. ДијагнозаДијагноза себороичног дерматитиса обично се поставља на основу анамнезе, клиничке слике и дерматолошких тестова. Дерматопатолошки налази код себороичног дерматитиса су неспецифични и обично укључују следеће:
Биопсија коже може бити потребна код особа са ексфолијативном еритродермијом, а гљивична култура се може користити да се искључи тинеа цапитис (иако је ртетка болест код одраслих). ТерапијаГлавни циљеви фармакотерапије код СД су смањење морбидитета и спречавање компликација. Од фармаколошка средства у ту сврху могу се користити: АнтимикотициМеханизам деловања је антимикотични и заснива се на изазивању промена у метаболизма РНК и ДНК или на унутарћелијској акумулацији пероксида који је токсичан за ћелије гљивица. Кетоконазол Топикални кетоконазол је имидазолни антимикотични агенс широког спектра, који инхибира синтезу ергостерола, узрокујући цурење ћелијских компоненти, што доводи до смрти ћелија гљивица. Он је доступан као кетоконазол крема 2% (Низорал), кетоконазол пена (Ектина), кетоконазол шампон 2% (Низорал 2%) и кетоконазол шампон 1% (Низорал АД шампон) Флуконазол За тешке лезије, може се применити системски флуконазол.[2] КортикостероидиКортикостероиди имају антиинфламаторна својства и изазивају дубоке и различите метаболичке ефекте. Они такође модификују имуни одговор тела на различите стимулусе. За акутне нападе, примењује се класа 4 или ниже класе кортикостероидних крема, лосиона или раствора. Локални кортикостероиди се не препоручују осим за краткотрајну употребу због ризика од тахифилаксе када се користе као монотерапија. Бетаметазон локално Бетаметазон је топикални кортикостероид средње јачине за подручја тела. Смањује упалу сузбијањем миграције полиморфонуклеарних леукоцита и реверзију капиларне пермеабилности. Бетаметазон утиче на производњу лимфокина и има инхибиторне ефекте на Лангерхансове ћелије. Дезонид Дезонид се користи за инфламаторне дерматозе које реагују на стероиде. Смањује упалу сузбијањем миграције полиморфонуклеарних леукоцита и регулише реверзију капиларне пермеабилности. КератолитициКератолитици доводе до бубрења рожнатог епитела, омекшавања, мацерације и десквамације. Шампон од катрана угља Шампон са катраном угља (нафтифин или циклопирокс креме и гелови) инхибирају дерегулисану епидермалну пролиферацију и дермалну инфилтрацију, имају антипруритичан и антибактеријски ефекат.[3][4][5] ИмуносупресивиИмуносупресиви испољавају антиинфламаторно дејство тако што инхибирају активацију Т-лимфоцита. Они су сигурнији од локалних стероида за продужену употребу или за употребу у наборима коже. Такролимус маст Такролимус маст је нестероидни антиинфламаторни агенс. Не би требало да изазове атрофију коже стероидног типа. Тренутно је индикована само за атопијски дерматитис код имунокомпетентних пацијената узраста од 2 године и више.[6][7][8] Пимекролимус Пимекролимус је инхибитор калцинеурина који инхибира активацију Т-ћелија и доводи до ослобађање инфламаторних медијатора из мастоцита.[6][7][8] АнтибиотициУколико постоје знаци секундарне инфекције, саветује се топикална и/или системска терапија антибиотицима. КомпликацијеСД може довести до следећих компликација:
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
