Северна Норвешка

Популација (ист.)
Год.	Поп.	± %
1951.	403.884	—
1960.	437.182	+8,2%
1970.	456.121	+4,3%
1980.	468.496	+2,7%
1990.	460.274	−1,8%
2000.	464.328	+0,9%
2010.	464.665	+0,1%
2020.?	475.701	+2,4%
2030.?	489.019	+2,8%
Извор: Statistics Norway [1][2][3]

Религија у Северној Норвешкој^[1]^[2]

Хришћанство (89,43%)

Ислам (0,42%)

Будизам (0,10%)

Остале (10,05%)

Северна Норвешка (букмол: Nord-Norge, нинорск: Nord-Noreg, северни сами: Davvi-Norga) географски је регион на северу Норвешке.

Састоји се од три најсевернија округа: Нордланд, Тромс и Финмарк, који заузимају око 35 % норвешког копна. Од Нордланда се протеже 925 km северно до Нордкапа, најсеверније европске тачке.^[3]

Неки од највећих градова у Северној Норвешкој (од југа ка северу) су Мо и Рана, Боде, Нарвик, Харстад, Тромсе и Алта.

Северна Норвешка се често описује као земља поноћног сунца и северног светла. Даље на северу, скоро код Северног пола, налази се архипелаг Свалбард; он се не сматра делом Северне Норвешке.

Укупна комбинована површина је 112.951 km² (43.611 sq mi).^[3]

На норвешком, регион се зове Норд-Норге (Nord-Norge), што значи „Северна земља”; за разлику од Серланда односно „Јужне Норвешке”, са којом је спајају поморски те копнени путеви.^[3]

БДП по глави становника износи 58.000 долара (2013).