Севернобанатски управни округ

Севернобанатски управни округ
Држава	Србија
Регион	Војводина
Историјске области	северни Банат, источна Бачка
Админ. центар	Кикинда
Површина	2.329 km2
Становништво	2022.[1]
— број ст.	117.896
— густина ст.	50,62 ст./km2
Позивни број	+381 (0)230
Општине и градови	6 Ада Кањижа Кикинда Нови Кнежевац Сента Чока
Број насеља	50 (7 градских и 43 сеоска)
Званични веб-сајт

Севернобанатски управни округ (мађ. Észak-bánsági körzet) се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 km². Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 117.896 становника^[1]. Седиште округа је у граду Кикинда.^[2]

Севернобанатски управни округ обухвата 50 насеља, 7 градских и 43 осталих, у 5 општина и једном граду:

Грб	Општина/град	Седиште	Површина (km²)	Становништво (2022)	Број насеља
	Ада	Ада	227	13.293	5
	Кањижа	Кањижа	399	20.141	13
	Кикинда	Кикинда	782	49.326	10
	Нови Кнежевац	Нови Кнежевац	305	8.627	9
	Сента	Сента	294	17.953	5
	Чока	Чока	321	8.556	8
Севернобанатски управни округ		Кикинда	2.328	117.896	50
Извор: Републички завод за статистику[1][3]

• 
  Општине Севернобанатског округа
• 
  Општине Севернобанатског округа

Према последњем попису из 2022. у Севернобанатском управном округу живело је 117.896 становника што је за 29.874 мање (-20,22%) у односу на претходни попис из 2011. на коме је било 147.770 становника.^[4]

Према попису из 2022. већину становништва чинили су Срби и Мађари којих је било приближно исто. Релативну већину чинили су Срби (43,98%), с тим да је Мађара било само за приближно 1% мање (42,96%).

Срби су већинско становништво у граду Кикинда и општини Нови Кнежевац, а Мађари у општинама Кањижа, Сента, Ада и Чока.

Језици (попис из 2002):

• мађарски (48,09%)
• српски (48,08%)
• ромски (1,95%)

п р у Највећа насеља у Севернобанатском управном округу Извор: Попис 2022.[4]
	№	Град	Популација
Кикинда Сента	1.	Кикинда	32.084	Кањижа Ада
	2.	Сента	14,452
	3.	Кањижа	8.067
	4.	Ада	7.423
	5.	Нови Кнежевац	5.688
	6.	Мол	4.858
	7.	Хоргош	4.608
	8.	Мокрин	4.540
	9.	Чока	3.119
	10.	Башаид	2.580

У Кикинди је основана прва српска штампарија 1878. године, а годину дана касније је отворена и прва књижара.

Овај град је познат и по сликарима као што су: Теодор Илић Чешљар (XVIII век), Никола Алексић (XIX век), Ђура Пецић (крај XIX века) и Ђура Јакшић, сликар и књижевник. Кикинда је имала прву позоришну представу још давне 1796. године на немачком језику.^[5]

Кикинда је центар српске индустрије грађевинског материјала од глине.

Пољопривредно земљиште у округу чини 89,1%, а под шумом је 0,7% укупне површине.

• Банат
• Бачка