Сенокос је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2022. било је 19 становника. У атару села се налази Сребрна глава, најисточнија тачка Србије.
Налази се на 27км северно од Димитровграда а његов атар се граничи са српско-бугарском границом. Село је збијеног типа и изразито планинско. Становништво је претежно бугарске националности и баве се овчарством. Нема легенди о настанку села и имена. Мештани тумаче име по томе што имају много ливада, сенокоса. Село је мењало седиште, тако говори једна легенда: Изнад Сенокос било село у Ранчино браниште. било седам куће а имовина је на седам поделена - седам куће су владале све. После се преселе због воду. Горе је само река Грдешчица а куде је селото су и Грдешчица и Воденичка река, састављају се на Ивков мост.
У турским документима из 14., 15., и 16. века се село помиње само као Сенокос. Заједно са селима Росомач, Горњи Криводол спада у најпознатија овчарска села на Старој планини, по броју и квалитету оваца и по квалитету и количини производа. Село је баш на саставу Грдешчице и Воденичке реке које граде Сенокошку реку. Село има цркву, школу, три стална моста, ваљаре за сукно и центар за производњу млечних производа.
Демографија
У насељу Сенокос живи 29 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,7 година (62,5 код мушкараца и 72,5 код жена). У насељу је 2002. године било 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 1,63.
Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[2]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
0 |
|
|
0 |
| 80+ |
4 |
|
|
5 |
| 75—79 |
6 |
|
|
2 |
| 70—74 |
3 |
|
|
4 |
| 65—69 |
4 |
|
|
6 |
| 60—64 |
1 |
|
|
1 |
| 55—59 |
0 |
|
|
1 |
| 50—54 |
1 |
|
|
1 |
| 45—49 |
2 |
|
|
0 |
| 40—44 |
0 |
|
|
0 |
| 35—39 |
0 |
|
|
1 |
| 30—34 |
1 |
|
|
0 |
| 25—29 |
0 |
|
|
0 |
| 20—24 |
1 |
|
|
0 |
| 15—19 |
0 |
|
|
0 |
| 10—14 |
0 |
|
|
0 |
| 5—9 |
0 |
|
|
0 |
| 0—4 |
0 |
|
|
0 |
| Просек : |
67,8 |
|
|
71,2 |
|
Референце
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org.
Литература
- Драгољуб Златковић, Микротопонимија Старе планине - Горњи Висок од Браћеваца до Влковије и Шугрин, Пиротски зборник, 2002, бр.27-28 УДК 801.311
Спољашње везе
.svg)
