Сергије Демић
Сергије Демић (Сарајево, 16. април 1909 — Београд, 21. новембар 1973) био је југословенски фудбалер, играо је на позицији голмана. БиографијаЗапочео је фудбалску каријеру у сарајевском Хајдуку. Већ са осамнаест година 1927. почео је да брани за сениорску екипу. Његов таленат није промакао тренерима загребачке Конкордије,[1] а прешао је 1930. године у тим који је први пут ушао у Прву лигу Југославије. Конкордија је освојила првенство 1930. године, а један од најзаслужнијих био је Демић који је веома добро бранио. Посебно се истакао на утакмици против београдског БСК−а за кога су тада играли најбољи југословенски играчи Александар Тирнанић и Благоје Марјановић, а Конкордија је победила резултатом 4:2.[2] И наредне 1931. године са великим успехом брани гол Конкордије када његова екипа осваја друго место, иза београдског БСК-а, а испред Грађанског и Хајдука из Сплита. Демић је поново са Конкордијом освојио титулу државног првака 1932. године, а те године се играло по куп систему. У финалу су победили Хајдук — на обе утакмице је било 2:1 за Конкордију.[2] Две клупске титуле и добре одбране отвориле су му врата репрезентације Југославије, за коју је дебитовао 1932. године у пријатељској утакмици против Пољске у Загребу (пораз 0:3). Демић брани за Југославију и на Балканском купу 1933. у Букурешту, у победама против Грчке резултатом 5:3 и Бугарске 4:0. Четврту и последњу утакмицу за репрезентацију играо је 11. јуна 1933. против Румуније (пораз 5:0), ушао је у другом полувремену при резултату 4:0.[2] Након 1934. године Демић је прешао у бечки клуб ВАК, у ком се није дуго задржао. Вратио се у Загреб, али никада више није био у онаквој форми каква га је красила с почетка 1930-их година. Према неким изворима тада је стекао и репутацију боема, вероватно због сазнања о трагичној смрти брата Мирона, који је убијен у Интернационалним бригадама на мадридском фронту 1936. године.[3] Ускоро на позив брата Зенона, одлази у Скопље где је играо за тамошњи Грађански све до сезоне 1938/39, али са променљивим успехом. Други светски рат га затиче у Словенији, у заробљеништву које проводи у Љубљани. Након 1945. долази код брата Кирила у Загреб, а затим се заједно са супругом Надом сели у Београд, где живи мирним и повученим животом.[3] Преминуо је 21. новембра 1973. у 64. години и сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[3] Наступи за репрезентацију Југославије
Успеси
Види јошРеференце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
