Серија А (итал.Serie A TIM) највиша је професионална фудбалска лига у Италији. Важи за једну од најквалитетнијих лига у свету.
Историјски, други највећи број финалиста Купа европских шампиона / Лиге шампиона су били клубови који играју у Серији А (највише је дала шпанска Ла лига - 30). Италијански клубови су учествовали у укупно 29 финала, од чега су победили 12 пута (Милан 7, Интер 3 и Јувентус 2 пута) док су поразе доживели у 17 наврата (Јувентус 7, Милан 4, Интер 3 те Фиорентина, Рома и Сампдорија по 1 пут)[1]. Серија А је по УЕФА ранг листи трећа европска лига по снази, гледајући успехе италијанских клубова у Лиги шампиона, Лиги Европе и Лиги конференције.[2]
У Серији А играју неки од најпопуларнијих светских клубова — Јувентус, Милан, Интер, Рома, Лацио, Наполи и Фиорентина. Јувентус, Милан и Интер су међу оснивачима групе Г-14, савеза четрнаест елитних европских фудбалских клубова. Серија А је једина лига којој припадају три оснивача ове групе.[3] Милан дели треће место по титулама на интернационалној сцени. Јувентус, најтрофејнији италијански тим, у Европи је трећи, а у свету шести по броју интернационалних титула. "Јуве" је један од само пет фудбалских клубова који су успели да освоје сва клупска такмичења (то су још учинили холандски Ајакс, немачки Бајерн и енглески клубови Челси и Манчестер јунајтед). Такође, Серија А је лига у којој је играо највећи број фудбалера који су носили титулу европског фудбалера године.[4]
Формат
Scudetto лого.
Кроз историју, лига је мењала много формата, а најчешће се играо лигашки систем са 16 или 18 клубова. Ипак, од сезоне 2004/05. у Серији А играју 20 клубова.
18 клубова = 1929. – 1934.
16 клубова = 1934. – 1943.
20 клубова = 1946. – 1947.
21 клуб = 1947. – 1948.
20 клубова = 1948. – 1952.
18 клубова = 1952. – 1967.
16 клубова = 1967. – 1988.
18 клубова = 1988. – 2004.
20 клубова = 2004. – данас
За време сезоне, која траје од августа до маја, сваки клуб игра са преосталих 19 клубова по двапут, на домаћем терену и у гостима, што значи да лига укупно има 38 кола. Први, јесењи део сезоне се зове andato и чини га 19 утакмица. У другом, пролећном делу сезоне, који се назива retorno, сваки клуб игра утакмице потпуно истим редоследом као у првој половини, али са противницима којима је гостовао у првом, у другом делу сезоне игра код куће, и обрнуто. Од 1994. године, тимовима се додељује 3 бода за победу и бод за реми, док се пораз не бодује.
Италија је тренутно међу три најуспешније европске земље на клупском нивоу, па се прва четири клуба у Серији А на крају сваке сезоне пласирају у Лигу шампиона. Шампион и вицешампион иду директно у групну фазу такмичења, док трећи и четврти играју треће коло квалификација. У Куп УЕФА се пласирају пети и шести тим у лиги, као и победник купа Италије, а у случају да је освајач купа већ обезбедио место у неком од европских такмичења пласманом у лиги, у Куп УЕФА иде поражени финалиста. Уколико је и други финалиста већ обезбедио пласман у Куп УЕФА или Лигу шампиона, седмопласирани тим у лиги ће добити прилику да игра у Купу УЕФА. Три најлошије пласирана тима у лиги следећу сезону играју у Серији Б.
До сезоне 2005/06, случајеви када два клуба на граници за неко европско такмичење или опстанак у лиги имају исти број бодова, решавани су додатним двомечом. Од тада, у оваквим случајевима, пресудни фактор за пласман је однос у међусобним сусретима, а уколико су тимови и у томе изједначени, пореди се гол-разлика.
Рекорди
Од избацивања Јувентуса у другу италијанску лигу 2006. године, Интер је једини италијански клуб који је одиграо све 92 сезоне у првој лиги. Јувентус је клуб са убедљиво највише националних титула (36), а прате га градски ривали Интер (20) и Милан (19). Јувентус је и рекордер по највећем броју узастопних титула, девет (у периоду 2012–2020), пет титула за редом освајали су такође Јувентус (у периоду 1931–1935), затим Интер (2006–2010, рачунајући скудето добијен одлуком ФС Италије), а Торино такође има исти резултат (1943–1949) с тим да је између њихове прве и остале четири титуле била двогодишња пауза због Другог светског рата па се у том периоду није одржавало првенство. Милан је рекордер по броју освојених бодова у једној сезони у формату са 18 тимова, 82 бода, 2004. године, а у формату са 20 тимова, први је Интер, са 97 бодова у сезони 2006/07. Следеће сезоне, Интер је оборио рекорд и у броју победа у једној сезони, 30. Интер је рекордер и у броју узастопних победа у лиги, са чак 17. Милан је 1991. и 1992. године забележио низ од 58 утакмица у којима нису поражени.
Ипак у сезони 2013/14. Јувентус је оборио неколико рекорда, освојио је скоро невероватна 102 бода, остварио чак 33 победе у сезони и добио свих 19 утакмица као домаћин.
Златна звездица
Умберто Ањели је 1958. године је дошао на идеју да представи и награди оне клубове који су освојили десет титула првака Серије А и то са златном звездицом на грбу тог клуба и њиховим дресовима. У Италији је то пракса да се уради када неки клуб освоји 10 титула првака Серије А. Први клуб у Италији али и у Европи који је тако награђен био је Јувентус. Прву звездицу Јувентус је добио 1958. године, другу 1982. а трећу 2014. године када су службено освојили 30. титулу првака.
Актуелно стање екипа Серије А са златном звездицом:
^Титулу је првобитно освојио Јувентус, али му је касније одузета због Калчополи скандала око намештања утакмица.
^Титулу је првобитно освојио Јувентус, али му је касније одузета због Калчополи скандала око намештања утакмица и додељена Интеру.
^Титулу је првобитно освојио Торино, али му је касније одузета због скандала око намештања утакмица.
^Специја је освојила ратно првенство 1944. године и награђена је 2002. орденом од стране ФС Италије, али је савез и даље не рачуна као званичну титулу.
У досадашња 93 издања Серије А укупно је учествовало 68 клубова рачунајући период између сезоне 1929/30. закључно са текућом сезоном 2024/25. Клубови који су болдовани су тренутно чланови Серије А. Године у заградама означавају последњу годину учешћа тог клуба у највишем рангу италијанског фудбала. Једини клуб који никада није испадао из Серије А је Интер.
^„UEFA Country Ranking 2008”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2005. г. Приступљено 25. 4. 2013.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„G-14's members”. g14.com. Архивирано из оригинала 02. 09. 2006. г. Приступљено 12 September =2006.Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
