Сељанце

Сељанце
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Косовска Митровица
Становништво
— 2011.	164
Географске карактеристике
Координате	43° 00′ 03″ С; 20° 56′ 53″ И / 43.00083° С; 20.94806° И / 43.00083; 20.94806
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	943 m
Сељанце Сељанце на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	40000
Позивни број	+383 (0)28
Регистарска ознака	02

Сељанце (алб. Selac) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 164 становника, укључујући и 164 Албанаца.^[а] Село је након 1999. познато као Блетаја (алб. Bletajë).

Село је под брдима Мурсељевачкој чуки, Исљамовићкој чуки, на Преслу и под Висикучком (1358м). Међе села су: Седрава (река), Забрђска река, Главеја (1428м), Јашарова река, Остро копље, Бугарска река. Селом протичу Ломовска река и Чолин поток. Пије се вода с извора и двадесетак бунара. Познатији извори имају називе: Јосићки извор, Маљоковићки извор, Таировићки и Куртовићки извор, Дољаначка вода, Зећирова вода, Топлик. Ниже кућа су њиве и ливаде, а утрина и шума су више кућа. Делови атара се називају највише по родовима: Мурсељ, Исљам, Маљок, Куртовић, Росуље, Видарица, Дољанце, Горанце, Крналово (1447м), Растелница, Ломови, Исљамов поток, Абут и Чука. Постоји подела села на махале. Удаљеност између њих је 200—500 м. У махалама куће су наблизу, 20–50 м удаљене једна од друге. Махале се називају: Мурсељева Мала, Исљамовит, Маљокци, Таировци, па махале Видарица, Дољанце или Дољани, Горанце или Горани, Јосићи или Јосићка мала. У гробљу Горанцу копају се Морачани — Јовановићи и Стевићи, а у гробљу крај Црквишта сахрањују остали српски родови. У Растелници је Црквиште, а око Црквишта, у ливадама виде се трагови насеља. Мала црква на Црквишту је у рушевинама. Друга црквина је у Бековићкој мали. Овде је мала црква сасвим срушена. Казује се да је у Куртовићкој мали била кућа оног попа који је опслуживао ове цркве.

Село Сељанце је записано 1774. године у Девичком катастиху. Године 1921 у Сељанцу су 75 домаћинстава са 470 чланова. Године 1948 у селу су 98 домаћинстава са 729 чланова. У Растелници је Црквиште, а око Црквишта, у ливадама виде се трагови насеља. Мала црква на Црквишту је у рушевинама. Друга црквина је у Бековићкој мали. Овде је мала црква сасвим срушена. Казује се да је у Куртовићкој мали била кућа оног попа који је опслуживао ове цркве.

• Исајићи (данашњи Јосићи/Јовановићи и Деспотовићи) (6 кућа, Св. Петка, јесења и летња). Предак Јосије из Црепуље у Ибарском Колашину био је чифчија „на агиној земљи“. Сибин Јовановић, члан овог рода, наводи да су данашња деца девето колено од досељења. Несторовићи такође живели су у овом селу, укупно две куће (Тодосије и Милосав). У исто време кад и Јосија из Црепуље су се одселили Јакша и Ђура, рођена браћа Јосијева и настанили се у Бучи, селу на левој страни Ибра. Тамо живе њихови потомци: Миловановићи и Ђурђевићи у Добрави, засеоку Мошницама: Лазићи у Коњуви у Топлици и Вучковићи, у Мерћезу у Топлици].

Потом су се из Бајгоре на Косову доселили Албанци.

• Дедај , су од фиса Фанде, из области Мирдита y Северној Албанији. Дошли су као католици, а у новом крају су прешли на ислам (58 кућа).

После рата 1877/78, из Игришта у Горњој Топлици су дошли муслимани Албанци мухаџири Игришта:

• Дуљ (3 куће).

У исто време настањују се:

• Несторовићи (2 куће, Аранђеловдан)
• Лозанци–Симоновићи (2 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан) из Лозна.
• Мијаиловићи (4 куће, Св. Јован Милостиви) из Борчана.

После балканских ратова 1912/13. године доселили су се:

• Стевићи (2 куће, Св. Алимпије Столпник) из Руцманца.
• Јовановић (1 кућа, Аранђеловдан) Морачанин из Борчана.^[1]

Еволуција становништва