Силицијумска долина

Силицијумска долина
Силицијумска долина
Регион Калифорније
	Одозго надоле, слева надесно: Downtown San Jose skyline; Samsung HQ у North San Jose; Googleplex у Маунтин Вју; Поглед на Santa Clara Valley; Apple Park у Купертино; Adobe World Headquarters у Сан Хозе; Универзитет Станфорд у Пало Алто.
Држава	Сједињене Америчке Државе
Савезнa државa	Калифорнија
Region	San Francisco Bay Area
Megaregion	Northern California
Градови	Списак Кембел; Купертино; Лос Алтос; Лос Алтос Хилс; Лос Гатос; Менло Парк; Милпитас; Монти Серено; Морган Хил; Маунтин Вју; Пало Алто; Сан Хозе; Санта Клара; Саратога; Санивејл;
Временска зона	Pacific (UTC−8)
• Лети (DST)	PDT (UTC−7)

37° 21′ 58″ С; 122° 01′ 12″ З / 37.366° С; 122.02° З / 37.366; -122.02

Силицијумска долина (енгл. Silicon Valley) означава средиште најсавременије индустрије, а налази се на југу залива Сан Франциско у Калифорнији, САД. Израз је пре стилска фигура, јер овај регион у ствари није права долина. Сан Хозе је највећи град Силицијумске долине.

Силицијумска долина је дефинисана економском ефикасношћу, границе јој нису строго одређене и стално се мењају. То није нека одређена административна јединица, већ регион са 2.000.000 становника и 6.000 фирми које се баве високом технологијом. Њен бруто производ је једнак бруто производу једног Чилеа.

Како је у Сан Хосеу и долини Санта Клара успостављено више високотехнолошких компанија, а затим на север према два друга велика града, Сан Франциску и Оукланду, "Силицијумска долина" има две дефиниције: географску, која се односи на Округ Санта Клара и, метонимијску — упућујући на све високотехнолошке компаније у подручју Bay Area. Име је такође постало глобални синоним за водеће високотехнолошко истраживање и предузећа, и стога је инспирисало сличне називе локација, истраживачке паркове и технолошке центре с упоредивом структуром широм света.

Порекло термина

Можда најјача нит која пролази кроз прошлост и садашњост долине је тежња да се 'игра' са новом технологијом, која је, када је подстакнута напредним инжењерским степеном и канализирана мудрим управљањем, учинила много да створи моћну индустријску кућу коју видимо у Долини данас.
— Тимоти Џ. Стургеон^[1]^‍:44

Прво објављено коришћење назива 'Силицијумска долина' припада Don Hoefler, пријатељу локалног предузетника Ралф Vaerst's, који му је предложио ову фразу. Hoefler је ову фразу користио као наслов серије чланака у недељном трговачком листу Electronic News.^[2] Серија чланака под називом Силицијумска долина у САД започета је у издању часописа из 11. јануара 1971. године. Термин је постао широко распрострањен у раним 1980-им, у време увођења IBM PC и бројних повезаних хардверских и софтверских производа на потрошачко тржиште. Део силицијум у називу се односи на високу концентрацију компанија укључених у израду полупроводника (силицијум се, комерцијално, користи за стварање већине полупроводника) и компјутерске индустрије које су биле концентрисане у тој области. Ове фирме полако су замениле воћњаке и плодове који су овом подручју дали првобитан надимак 'Долина задовољства вашег срца'.^{[тражи се извор]}

Општине

Следеће општине Округа Санта Клара се традиционално сматрају да припадају Силицијумској долини (по абецедном реду):^{[тражи се извор]}

Географске границе Силицијумске долине промениле су се током година. Традиционално је Силицијумска долина позната под називом Округ Санта Клара, јужни округ Сан Матео и јужни округ Аламеда.^[3] Међутим, током година ова географска област је проширена тако да укључује област Сан Франциско, област Contra Costa County и северне делове округа Аламеда и округа Сан Матео. Ова промена је настала услед ширења локалне економије и развоја нових технологија.^[3]^[4]

Програм United States Department of Labor's Квартални попис запошљавања и зарада (QCEW) дефинише Силицијску долину као општине Аламеда, Контра Коста, Сан Франциско, Сан Матео, Санта Клара и Санта Круз.^[5]

Истраживачи из Масачусетског технолошког института су, током 2015. године, развили нову методу за мерење у којим градовима се налазе покретачи са већим потенцијалом раста и то дефинише Силицијумску долину да се центрира ка општинама Менло Парк, Маунтин Вју, Пало Алто и Санивејл.^[6]^[7]

Галерија

Силицијумска долина
Adobe Systems
Apple Inc.
eBay
Google
Седиште Интела
Oracle
Yahoo!

Референце

^ Sturgeon, Timothy J. (2000). „How Silicon Valley Came to Be”. Ур.: Kenney, Martin. Understanding Silicon Valley: The Anatomy of an Entrepreneurial Region. Stanford University. ISBN 978-0-8047-3734-0.
^ Uskali, T., & Nordfors, D. (23 May 2007). The role of journalism in creating the metaphor of Silicon Valley. Paper presented at the Innovation Journalism 4 Conference, Stanford University, Palo Alto, Calif., „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 7. 9. 2012. г. Приступљено 8. 8. 2016. , retrieved 8 August 2016
^ ^а ^б O'Brien, Chris (19. 4. 2012). „Welcome to the new and expanded Silicon Valley”. The Mercury News (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2018. „"After years of drawing a sharp circle that included Santa Clara County as well as southern San Mateo and Alameda counties, this newspaper is expanding the geographic boundaries that it considers to be part of Silicon Valley to include the five core Bay Area counties: Santa Clara, San Mateo, San Francisco, Alameda and Contra Costa."”
^ Malone, Michael S. (5. 6. 2013). „Silicon Valley's Newest Address? Look East”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2018. „"which contains Contra Costa County, has already had its Silicon Valley growth boom, fueled in large part by the dot.com bubble of the Nineties."”
^ „High-tech employment in Silicon Valley, 2001 and 2008”. U.S. Bureau of Labor Statistics (на језику: енглески). 8. 9. 2009. Приступљено 10. 4. 2018. „"In this analysis, Silicon Valley is defined as Alameda, Contra Costa, San Francisco, San Mateo, Santa Clara, and Santa Cruz counties, in California."”
^ Stern, Scott, Guzman, Jorge. Nowcasting and Placecasting Growth Entrepreneurship Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine
^ „Science Magazine: Sign In”. sciencemag.org. Архивирано из оригинала 15. 3. 2015. г. Приступљено 19. 4. 2015.

Додатна литература

Књиге

Bronson, Po (2013). The Nudist On The Lateshift: and Other Tales of Silicon Valley. Random House. ISBN 978-1-4481-8964-9.
Cringely, Robert X. (1996) [1992]. Accidental Empires: How the boys of Silicon Valley make their millions, battle foreign competition, and still can't get a date. HarperCollins. ISBN 978-0-88730-855-0.
English-Lueck, June Anne (2002). Cultures@Silicon Valley. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-4429-4.
Hayes, Dennis (1990) [1989]. Behind the Silicon Curtain: The Seductions of Work in a Lonely Era. Black Rose Books. ISBN 978-0-921689-62-1.
Kaplan, David A. (2000). The Silicon Boys: And Their Valleys Of Dreams. HarperCollins. ISBN 978-0-688-17906-9.
Koepp, Rob. Clusters of Creativity: Enduring Lessons on Innovation and Entrepreneurship from Silicon Valley and Europe's Silicon Fen. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-85566-9.
Lécuyer, Christophe Lécuyer (2006) [2005]. Making Silicon Valley: Innovation and the Growth of High Tech, 1930–1970. Chemical Heritage Foundation. ISBN 978-0-262-12281-8.
Levy, Steven (2014) [1984]. Hackers: Heroes of the Computer Revolution. O'Reilly Media. ISBN 978-1-4493-8839-3. ^{[мртва веза]}
O'Mara, Margaret Pugh (2015) [2004]. Cities of Knowledge: Cold War Science and the Search for the Next Silicon Valley: Cold War Science and the Search for the Next Silicon Valley. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-6688-5.
Pellow, David N; Park, Lisa Sun-Hee (2002). The Silicon Valley of Dreams: Environmental Injustice, Immigrant Workers, and the High-tech Global Economy. New York University Press. ISBN 978-0-8147-6710-8.
Saxenian, AnnaLee (1996). Regional Advantage: Culture and Competition in Silicon Valley and Route 128. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-75340-2.
Scoville, Thomas (2001). Silicon Follies (Fiction). Simon & Schuster. ISBN 978-0-7434-1945-1.
Whiteley, Carol; McLaughlin, John (2002). Technology, Entrepreneurs and Silicon Valley. Silicon Valley Historical Association. ISBN 978-0-9649217-1-9. Архивирано из оригинала 04. 12. 2019. г. Приступљено 10. 05. 2018.

Часописи и новине

Kantor, Jodi (23. 12. 2014). „A Brand New World In Which Men Ruled”. New York Times.
Koenig, Neil (9. 2. 2014). „Next Silicon Valleys: How did California get it so right?”. BBC News.
Malone, Michael S. (30. 1. 2015). „The Purpose of Silicon Valley”. MIT Technology Review.
Norr, Henry (27. 12. 1999). „Growth of a Silicon Empire”. San Francisco Chronicle.
Palmer, Barbara (4. 2. 2004). „Red tile roofs in Bangalore: Stanford's look copied in Silicon Valley and beyond”. Stanford Report.
Schulz, Thomas (4. 3. 2015). „Tomorrowland: How Silicon Valley Shapes Our Future”. Der Spiegel.
Sturgeon, Timothy J. (децембар 2000). „Chapter Two: How Silicon Valley Came to Be” (PDF). Industrial Performance Center. Massachusetts Institute of Technology. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 8. 2018. г. Приступљено 10. 5. 2018.
Williams, James C. (децембар 2013). „From White Gold to Silicon Chips: Hydraulic Technology, Electric Power and Silicon Valley”. Social Science Information (Abstract). Sage Publications. 52 (4): 558—574. Архивирано из оригинала 14. 04. 2016. г. Приступљено 10. 05. 2018. (Subscription required for full text.)

Аудиовизуелно

Silicon Valley: A Five Part Series (DVD). Narrated by Leonard Nimoy. Silicon Valley Historical Association. 2012. Архивирано из оригинала 19. 08. 2018. г. Приступљено 10. 05. 2018.
„A Weekend in Silicon Valley”. New York Times (Slideshow). 27. 8. 2010.
Silicon Valley: A Five Part Series (DVD). Narrated by Leonard Nimoy. Silicon Valley Historical Association. 2012. Архивирано из оригинала 19. 08. 2018. г. Приступљено 10. 05. 2018.