Силицијум-диоксид

Силицијум-диоксид
Називи
	Други називи силикат, кварц
Идентификација
CAS број	7631-86-9;
ECHA InfoCard	100.028.678
Е-бројеви	E551 (регулатор киселости, ...)
MeSH	Silicon+dioxide
Својства
Хемијска формула	SiO2
Моларна маса	60,1
Агрегатно стање	бела прашкаста чврста супстанца; (када је чиста)
Густина	2,2 g/cm³
Тачка топљења	1650 (±75) °C
Тачка кључања	2230 °C
Растворљивост у води	0.012 g у 100mL
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација)	тетраедар
Опасности
R-ознаке	R42 R43 R49
S-ознаке	S22 S36 S37 S45 S53
NFPA 704	0 0 0
Тачка паљења	није запаљив
Сродна једињења
Други анјони	Силицијум-сулфид
Други катјони	Угљен-диоксид; Германијум-диоксид; Клај(IV)-оксид; Олово(IV)-оксид
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Силицијум-диоксид (SiO₂), песак, је бела прашкаста материја и јавља се у три алотропске модификације: кварц, тридимит и кристобалит. Свака од ове три модификације састоји се од још две (α и β).

Силицијум-диоксид је још познат под именима:

Силицијум (IV) оксид
Кварц
Кремен

Моларна маса Силицијум-диоксида је 60,1 g/mol, густина 2.2 g/cm³, тачка топљења 1650 (±75) °C, тачка кључања 2230 °C и растворљивост 0.012 g у 100 g. CAS регистарски број му је 7631-86-9.

Хемијске особине

Силицијум-диоксид је је доста инертан, не реагује са киселинама, осим са флуороводоничном (HF). Топи се у алкалним хидроксидима, базама и прелази у растворљиве силикате:

SiO₂ + 2 NaOH → Na₂SiO₃ + H₂O

Киселина која одговара силицијум-диоксиду назива се ортосиликатна киселина али се не може добити растварањем у води, већ хидролизом силицијум тетрахлорида:

SiCl₄ + 4 H₂O → H₂SiO₄ + 4 H⁺ + 4 Cl^-

Ова киселина је у мономолекуларном облику и стабилна је на pH вредности од 3,2. На нижим или вишим pH вредностима почиње да се полимеризује.

Соли силикатних киселина се називају силикати. Алкални силикати су растворљиви у води. Полимеризована силикатна киселина прелази у гел, чијим сушењем настаје силикагел.

Употреба

Силицијум-диоксид је једна од основних компоненти за производњу стакла. Важну групу минерала чине силикатни минерали. Заменом OH-група у силикатној киселини органским радикалима, могуће је контролисати реакцију кондензације, при чему настају полимерни спојеви чије су структуре сличне кетонима R₂C=O, па се називају силикокетони или силикони.