Синдром радијалног тунела

Синдром радијалног тунела
Синдром радијалног тунела
Синоними	Radial tunnel syndrome
	Супинатор. (Дубока грана радијалног нерва означена у горњем десном и доњем десном углу. Дорзални међукоштани нерв је овај нерв након проласка супинатора, доле десно.)
Специјалности	неурологија
	[уреди на Википодацима]

Синдром радијалног тунела је поремећај који настаје као резултат компресије гране радијалног живца у пределу подлактице, задње стране шаке или у лакту.

Синдром радијалног тунела узрокује постеролатерални бол у лакту, који је сличан тениском лакту и понекад се јавља у вези са тим стањем. Пацијенти се обично жале на слабост и лабавост зглоба и трећег прста. Бол се често репродукује након отпорне супинације подлактице, а бол у радијалном тунелу при отпорној хиперекстензији ручног зглоба.^[1]

Релевантна анатомија

Радијални тунел је анатомски назива за уско подручје дужине 5 cm, која почиње од радиокапителарног зглоба (латералног дела лакта) и завршава се на проксималној ивици супинатора. Кроз њега радијални нерв пролази око лакта и потом се спушта преко подлактице до шаке. Тунел се састоји од околних мишића, тетива и лигамената.

Узроци компресије радијалног нерва у лакту укључују повреде, ганглије, липоме (неканцерозни масни тумори), туморе костију и упалу околне бурзе (мале врећице испуњене течношћу које могу лежати испод тетива) или мишића.

Епидемиологија

Годишња стопа инциденције компресије задњег интеркостног нерва процењује се на 0,03%, док је стопа компресије површинског радијалног нерва 0,003%. Поређења ради, најчешћа неуропатија, синдром карпалног тунела, има годишњу инциденцу између 0,1% и 0,35% у општој популацији.^[2]

Етиопатогенеза

Синдром радијалног тунела је неуобичајена компресиона неуропатија радијалног нерва у нивоу овог тунела. Ова неуропатија обично настаје након понављајућих покрета подлактице, посебно током супинације и пронације, и повезана је са одређеним занимањима или спортским активностима.

Механизам компресионе радијалне неуропатије је такав да може изазвати фокалну демијелинизацију и дегенерацију аксона, било да је она узроковани лацерацијом или компресијом дотичног нерва.

Постоји много начина за појаву неуропатије радијалног нерва, укључујући:

Надлактицу - прелом кости
Лакат - укљештење нерва
Деформацију зглоба - лакта и мекоткивне масе
Пазух - овде је најчешћи узрок компресија.

Међутим, могући фактор је и дислокација надлакатне кости или компресије брахијалног плексуса.

Клиничка слика

Клиничком сликом доминира бол у центру радијалног тунела, када пацијент покуша да исправи зглоб и прсте, док је слабост мишића, ако је присутна, клинички безначајна. Ређе, се јавља бол у виду пробадања који се може осетити у дорзалном делу зглоба или шаке.

Слабост екстензора и супинатора се обично не примећују, јер су најчешће захваћене кожне гране радијалног живца.^[3]^[4]

Нема укочености јер радијални нерв има више влакана која контролишу кретање, а мање он их који конрролишу осећај.

У тежим случајевима, мишићи који исправљају палац и прсте постају слаби.

Дијагноза

Дијагноза се заснива само на симптомима и знацима јер се очекује да ће објективно тестирање бити нормално. Овај синдром се може клинички испитати савијањем дугог прста пацијента док пацијент испружује зглоб и прсте. Бол је позитиван налаз.^[5]

Главни знак је обично бол у дорзалном делу горње села подлактице, а свака описана слабост је секундарна у односу на бол. Осетљивост на палпацију јавља се у пределу врата радијалне кости.

Такође, болест се може дијагностиковати позитивним "тестом средњег прста", током кога отпорна екстензија средњег прста производи бол, и ублажавање симптома након блокаде радијалног тунела.

Електродијагностичко тестирање тренутно има ограничену употребу у дијагностици .

Радиографску процену лакта треба урадити како би се искључиле друге дијагнозе.

Диференцијална дијагноза

Синдром компресије задњег интероссеус нерва сличан је синдрому радијалног тунела. Ова неуропатија утиче на задњи интероссеус нерв, који инервира супинатор и екстензоре зглоба и шаке. Стога се чешће манифестује моторичким дефицитима.^[4]^[6]

Терапија

Синдром радијалног тунела се може лечити:

модификацијом активности,
конзервативним мерама,
хируршки.

Већина пацијената, међутим, на крају захтева операцију, у којој се обавља рутинско ослобађање свих потенцијалних структура које врше компресију на нерв у радијачном тунелу.^[7]^[8]

Литература

Rind, Libi; Pobre, Thomas; Weiss, Frederick; Magyar, Yasha; Ruotolo, Charles; Aldad, Tamir; Mahboubian, Shahab; Knijnikov, Alexander; Asheld, Wilbur J. (2010). „Radial tunnel syndrome and supinator syndrome”. Ур.: Weiss, Lyn D.; Weiss, Jay M.; Pobre, Thomas. Oxford American Handbook of Physical Medicine & Rehabilitation. Oxford University Press. стр. 96—7. ISBN 978-0-19-536777-5.
Wertsch, Jacqueline J.; Hoch, Anne Zeni (2009). „Radial Tunnel Syndrome”. Ур.: Akuthota, Venu; Herring, Stanley A. Nerve and Vascular Injuries in Sports Medicine. Berlin: Springer. стр. 79—80. ISBN 978-0-387-76599-0.
Russell, Stephen M. (2006). „Radial Tunnel Syndrome”. Examination of peripheral nerve injuries: an anatomical approach. Stuttgart: Thieme. стр. 62. ISBN 978-3-13-143071-7.
Saladin, Kenneth S. (2012). Anatomy & Physiology: The Unity of Form and Function. McGraw Hill. стр. 496. ISBN 978-0-07-337825-1.
Dickerman, Rob D.; Stevens, Qualls E. J.; Cohen, Anders J.; Jaikumar, S. (2002). „Radial tunnel syndrome in an elite power athlete: a case of direct compressive neuropathy”. Journal of the Peripheral Nervous System. 7 (4): 229—32. PMID 12477169. S2CID 11798735. doi:10.1046/j.1529-8027.2002.02030.x.
Huisstede, Bionka; Miedema, Harald S.; van Opstal, Twan; de Ronde, Manon T.; Verhaar, Jan A.; Koes, Bart W. (2008). „Interventions for Treating the Radial Tunnel Syndrome: A Systematic Review of Observational Studies”. The Journal of Hand Surgery. 33 (1): 72—8. PMID 18261668. doi:10.1016/j.jhsa.2007.10.001.
Henry, Mark; Stutz, Christopher (2006). „A Unified Approach to Radial Tunnel Syndrome and Lateral Tendinosis”. Techniques in Hand and Upper Extremity Surgery. 10 (4): 200—5. PMID 17159475. S2CID 9709553. doi:10.1097/01.bth.0000231580.32406.71.
Cleary, C (2006). „Management of Radial Tunnel Syndrome: A Therapist's Clinical Perspective”. Journal of Hand Therapy. 19 (2): 186—91. PMID 16713866. doi:10.1197/j.jht.2006.02.020.
Sarris, Ioannis K.; Papadimitriou, Nikolaos G.; Sotereanos, Dean G. (2002). „Radial Tunnel Syndrome”. Techniques in Hand and Upper Extremity Surgery. 6 (4): 209—12. PMID 16520604. doi:10.1097/00130911-200212000-00010.
Smola, C. (2004). „Zur Problematik des 'algetischen Supinatorsyndroms' oder 'Wo hört der Tennisarm auf und wo fängt das Supinatorsyndrom an?'” [About the problem of radial tunnel syndrome or 'where does the tennis elbow end and where does the radial tunnel syndrome begin?']. Handchirurgie, Mikrochirurgie, Plastische Chirurgie (на језику: немачки). 36 (4): 241—5. PMID 15368151. doi:10.1055/s-2004-817947.
Loh, YC; Lam, WL; Stanley, JK; Soames, RW (2004). „A new clinical test for radial tunnel syndrome—the Rule-of-Nine test: A cadaveric study” (PDF). Journal of Orthopaedic Surgery. 12 (1): 83—6. PMID 15237127. S2CID 14049155. doi:10.1177/230949900401200115 .
Rosenbaum, Richard (1999). „Disputed radial tunnel syndrome”. Muscle & Nerve. 22 (7): 960—7. PMID 10398221. S2CID 28370678. doi:10.1002/(SICI)1097-4598(199907)22:7<960::AID-MUS26>3.0.CO;2-C.
Portilla Molina, A. E.; Bour, C.; Oberlin, C.; Nzeusseu, A.; Vanwijck, R. (1998). „The posterior interosseous nerve and the radial tunnel syndrome: an anatomical study”. International Orthopaedics. 22 (2): 102—6. PMC 3619716 . PMID 9651775. doi:10.1007/s002640050218.
Jebson, Peter J. L.; Engber, William D. (1997). „Radial tunnel syndrome: Long-term results of surgical decompression”. The Journal of Hand Surgery. 22 (5): 889—96. PMID 9330150. doi:10.1016/S0363-5023(97)80086-X.
Sarris, Ioannis K.; Papadimitriou, Nikolaos G.; Sotereanos, Dean G. (2002). „Radial Tunnel Syndrome”. Techniques in Hand and Upper Extremity Surgery. 6 (4): 209—212. PMID 16520604. doi:10.1097/00130911-200212000-00010.

Референце

^ van den Ende, Kimberly I.M.; Steinmann, Scott P. (2010). „Radial Tunnel Syndrome”. The Journal of Hand Surgery (на језику: енглески). 35 (6): 1004—1006. doi:10.1016/j.jhsa.2010.03.020.
^ „Radial Tunnel Syndrome”. www.physio-pedia.com. Приступљено 10. 5. 2024.
^ Dang AC, Rodner CM (децембар 2009). „Unusual compression neuropathies of the forearm, part I: radial nerve”. J Hand Surg Am. 34 (10): 1906—14.
^ ^а ^б Levina Y, Dantuluri PK (јун 2021). „Radial Tunnel Syndrome”. Curr Rev Musculoskelet Med. 14 (3): 205—213.
^ Barnum, Michael; Mastey, Robert D.; Weiss, Arnold-Peter C.; Akelman, Edward (1996). „RADIAL TUNNEL SYNDROME”. Hand Clinics. 12 (4): 679—689. ISSN 0749-0712. doi:10.1016/s0749-0712(21)00357-7.
^ Lubahn JD, Cermak MB (1998 Nov-Dec). „Uncommon nerve compression syndromes of the upper extremity”. J Am Acad Orthop Surg. 6 (6): 378—86. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Hazani R, Engineer NJ, Mowlavi A, Neumeister M, Lee WP, Wilhelmi BJ. Anatomic landmarks for the radial tunnel. Eplasty. 2008 Jun 22;8:e37. [PMC free article] [PubMed]
^ Latef TJ, Bilal M, Vetter M, Iwanaga J, Oskouian RJ, Tubbs RS. Injury of the Radial Nerve in the Arm: A Review. Cureus. 2018 Feb 16;10(2):e2199. [PMC free article] [PubMed]