Сироче је особа, углавном дете, којој су један или оба родитеља умрли, непознати или су је напустили.[1][2][3][4]
У уобичајеној употреби, само дете које је због смрти изгубило оба родитеља назива се сироче. Када се говори о животињама, обично је релевантно само стање мајке (тј. ако је женски родитељ угинуо, потомство је сирочад, без обзира на стање оца).[5]
Дефиниције
Различите групе користе различите дефиниције да идентификују сирочад. Једна правна дефиниција која се користи у Сједињеним Државама је малолетник лишен старатеља услед „смрти или нестанка, напуштања од стране оба родитеља, сепарације или губитка од оба родитеља“.[6]
У свакодневној употреби, сироче нема преживелог родитеља који би бринуо о њему. Међутим, Дечји фонд Уједињених нација (UNICEF), Заједнички програм Уједињених нација за ХИВ и СИДУ (UNAIDS) и друге групе означавају свако дете које је изгубило једног родитеља као сироче. У овом приступу, сироче по мајци је дете чија је мајка умрла, сироче по оцу је дете чији је отац умро, а двоструко сироче је дете/тинејџер/беба које је изгубило оба родитеља.[7] Ово је у супротности са старијом употребом полу-сироче за описивање деце која су изгубила само једног родитеља.[8]
Статистика
Авганистанска девојчица у сиротишту у Кабулу у Авганистану јануара 2002.Томас Бенџамин Кенингтон — Сирочићи
Број сирочади у свету је далеко већи у неразвијеним државама и државама у ратном стању него у развијеним земљама.
Русија: Према руским извештајима из 2002. цитираним у Њујорк тајмсу, 650.000 деце је смештено у сиротишта. Пуштају их из сиротишта са 16 година, а 40% постају бескућници, док 30% постају криминалци или почине самоубиство.[12]
Латинска Америка: Улична деца су веома присутна у Латинској Америци; неки процењују да у Латинској Америци има чак 40 милиона деце на улици.[13] Иако нису сва деца са улице сирочад, сва улична деца раде и многа немају значајну подршку породице.[14]
Сједињене Државе: Око 2 милиона деце у Сједињеним Државама (или око 2,7 одсто деце) има преминулу мајку или оца. Око 100.000 деце је изгубило оба родитеља.[15]
Историја
Ратови, епидемије (као што је СИДА), пандемије и сиромаштво[16] довели су до тога да многа деца постану сирочад. Други светски рат (1939-1945), са својим огромним бројем мртвих и огромним кретањима становништва, оставио је велики број сирочади у многим земљама — са проценама за Европу у распону од 1.000.000 до 13.000.000. Јудт (2006) процењује да је у Чехословачкој било 9.000 деце без родитеља, 60.000 у Холандији, 300.000 у Пољској и 200.000 у Југославији, плус много више у Совјетском Савезу, Немачкој, Италији, Кини и другде.[17]
Ликови сирочади су изузетно чести као књижевни протагонисти, посебно у књижевности за децу и фантастици.[18] Недостатак родитеља оставља ликове да воде интересантније и авантуристичније животе, ослобађајући их породичних обавеза и контроле, и лишавајући их прозаичнијих живота. То ствара ликове који су самозатајни и интроспективни и који теже наклоности. Сирочад може метафорички тражити саморазумевање кроз покушај да сазнају своје корене. Родитељи такође могу бити савезници и извори помоћи деци, а уклањање родитеља отежава потешкоће лика. Родитељи, штавише, могу бити ирелевантни за тему коју писац покушава да развије, а остављање лика без родитеља ослобађа писца од потребе да осликава тако ирелевантан однос; ако је један однос родитељ-дете важан, уклањањем другог родитеља спречава се компликовање неопходног односа. Све ове карактеристике чине сирочад привлачним ликовима за ауторе.
Сирочад су уобичајена у бајкама, као што је већина варијанти Пепељуге.
Сирочад су посебно чести као ликови у стриповима. Скоро сви најпопуларнији хероји су сирочад: Супермен, Бетмен, Спајдермен, Робин, Флеш, Капетан Марвел, Капетан Америка и Зелени Стрелац су сви остали сирочад. Сирочад су такође веома честа међу зликовцима: Бејн, Катвуман и Магнето су примери. Лек Лутор, Дедпул и Карниџ такође могу бити укључени на ову листу, иако су они убили једног или оба своја родитеља. Споредни ликови са којима су се спријатељили јунаци такође су често сирочад, укључујући Њубој Лиџен и Рика Џонса.
Референце
^ὀρφανός, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek–English Lexicon, on Perseus
^Roman, Nicoleta (2017). „Introduction”. Ур.: Roman, Nicoleta. Orphans and Abandoned Children in European History: Sixteenth to Twentieth Centuries. Routledge Studies in Modern European History. Abingdon: Routledge. ISBN9781351628839. Приступљено 25. 11. 2020. „The industrial revolution touched both villages and cities, with migration from one to the other going hand-in-hand with urban overpopulation and severe poverty. Urban population growth also led to an increase in abandonment, the poor swinging between finding work, begging or claiming social assistance from the State as a means of integrating themselves and their family, including their children, into society.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^For a high estimate see I.C.B. Dear and M.R.D. Foot, eds. The Oxford companion to World War II. 1995. стр. 208.; for lower, see Tony Judt, Postwar: a history of Europe since 1945. 2006. стр. 21..
Bullen, John. „Orphans, Idiots, Lunatics, and More Idiots: Recent Approaches to the History of Child Welfare in Canada,”. Histoire Sociale: Social History,. 18 (35).. May 1985, , стр. 133—145
Harrington, Joel F. "The Unwanted Child: The Fate of Foundlings, Orphans and Juvenile Criminals in Early Modern Germany (2009)
Keating, Janie (2009). A Child for Keeps: The History of Adoption in England, 1918-45.
Miller, Timothy S. The Orphans of Byzantium: Child Welfare in the Christian Empire (2009)
Sen, Satadru. „The orphaned colony: Orphanage, child and authority in British India,”. Indian Economic and Social History Review. 44 (4).. Oct-Dec 2007, , стр. 463—488
Groza, Victor K.; Bunkers, Kelley Mccreery; Gamer, Gary N. (2011). „Vii. Ideal Components and Current Characteristics of Alternative Care Options for Children Outside of Parental Care in Low-Resource Countries”. Monographs of the Society for Research in Child Development (на језику: енглески). 76 (4): 163—189. JSTOR41408761. doi:10.1111/j.1540-5834.2011.00632.x.
Gabel, Shirley Gatenio; Kamerman, Sheila B. (2012). Assessing child well-being in developing countries. Global Child Poverty and Well-Being (на језику: енглески). стр. 245—260. ISBN9781447301141. doi:10.2307/j.ctt9qgppd.15.
