Системским узроцима изазвана копривњача

Системским узроцима изазвана копривњача
Системским узроцима изазвана копривњача
	Копривњача на руци
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-10	L50
MKB-9-CM	708
DiseasesDB	13606
MedlinePlus	000845
eMedicine	topic list
MeSH	D014581
	[uredi na Vikipodacima]

Системским узроцима изазвана копривњача најчешће је последица вирусне инфекције респираторних путева (назофарингса), која се сматрају најчешћим узроком акутне копривњаче (уртикарије) код деце. Веза између инфекција и хроничне копривњаче је мање уочљива.^[1]

Етиопатогенеза

Системски узроци копривњаче су:

инфекције (вирусне, бактеријске, гљивичне и паразитарне)
васкулитис и аутоимунске болести
малигнитет
друге болести

Инфекције

Код ове врсте копривњаче нађена је повезаност са појединим инфективним, нарочито бактеријским узрочницима, као што су Streptococcus β haemolyticus, Helicobacter pylori, Mycoplasma pneumoniae.^[2]

Улога инфекције гастроинтестиналног тракта чији је узрок Helicobacter pylori потврђена је у неким студијама. Да би се успешно лечила копривњача, инфекција која је изазвана хеликобактером требало би да буде адекватно третирана.^[3]

Вирусне инфекције Epstein-Barr вирусом, Herpes simplex и Hepatitis B и Hepatitis C вирусом наводе се као етиолошки фактори у настанку хроничне копривњаче.

Копривњача се може јавити и у току гљивичних инфекција изазваних дерматофитима.

Инфестација паразитима и протозоама (Giardia lamblia, Entamoeba histolytica и Strongiloides stercoralis), може бити значајан етиолошки фактор у настанку копривњаче, али се ређе јавља у северноевропским земљама. Цревна кандидиаза је у прошлости сматрана за веома важан етиолошки фактор хроничне копривњаче.

Генерално, учесталост и значај инфективних узрочника, варирају између различитих група пацијената и у различитим регионима. На пример, хепатитисне вирусне инфекције су чешћи узрок хроничне копривњаче у Јужној Европи, а ретко у Северној. Поред инфекција, хронични незаразни запаљењски процеси као што су гастритис, рефлуксни езофагитис, запаљење жучних путева или жучне кесе могу изазвати хроничну копривњачу.^[2] Многе аутоимунске болести могу се манифестовати копривњачом на почетку или било када у току болести.

Васкулитис и аутоимунске болести

Копривњача се јавља у системском еритемском лупусу, јувенилном идиопатском артритису, инфламаторним болестима црева и системским васкулитисима укључујући и пурпуру Henoch Schönlein.^[4]

Стечени ангиоедем (енг. acquired angioedema - ААЕ) је изазван аутоантителима против инхибитора C1 компоненте комплемента - C1INH или настаје због делеције комплемента у болестима у којима се стварају солубилни имунокомплекси, као што су системски еритемски лупус и лимфопролиферативне болести.

Аутоимунски тиреоидитис је најчешћа аутоимунска болест повезана са копривњачом код одраслих, а такође се виђа и код деце. Копривњач може да претходи дисфункцији тиреоидне жлезде, када се идентификују само антитиреоидна антитела.^[5]

Све је више података о целијакији као узроку уртикарије.^[6]

Малигнитет

Малигнитет је чешће удружен са изолованим ангиоедемом него са копривњачом. Удружена појава уртикарије/ангиоедема јавља се веома ретко, углавном код одраслих, а још ређе у дечјем узрасту.

Најчешће се виђа код гамапатија (које карактерише присуством М-протеина у крвној плазми, који могу бити ИгГ, ИгА, ИгМ класе или Иг лаки ланци) као што је мултипли мијелом и код лимфома (Хочкинов и Нехочкинов лимфом).^[7]

Друге болести

Генерализовани пруритус, при чему се не запажа видљива оспа, представља неуобичајену презентацију копривњаче код деце. Диференцијално дијагностички тада треба размотрити стања као што су лимфоми, хроничне болести јетре и хроничне бубрежне болести. Такође је потребно размотрити и психијатријске узроке генерализованог пруритуса уколико други узрочници нису идентификовани.^[8]

Референце

^ Јелена Томић, Етиологија уртикарје и ангиоедема У: Група аутора, Савремени приступ уртикарији и ангиоедему Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. јануар 2020) Монографије научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Волумен 2, број 1, 2011. pp. 47-49
^ ^а ^б Zuberbier T (Allergy 2003). „Urticaria”. 58 (12): 1224—34. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Federman DG, Kirsner RS, Moriarty JP, Concato J. Federman, D. G.; Kirsner, R. S.; Moriarty, J. P.; Concato, J. (2003). „The effect of antibiotic therapy for patients infected with Helicobacter pylori who have chronic urticaria.”. J Am Acad Dermatol. 49 (5): 861—4. PMID 14576665. doi:10.1016/S0190-9622(03)00846-6. .
^ Tomić J, Gebauer E, Odri I. „Certain findings concerning purpura HenochSchonlein”. Bilt Transfuziol. 51 (1–2): 30—3. 2005. .
^ 2. Leznoff A, Sussman GL (1989). „Syndrome of idiopathic chronic urticaria and angioedema with thyroid autoimmunity: a study of 90 patients”. J Allergy Clin Immunol. 84 (1): 66—71. PMID 2754146. doi:10.1016/0091-6749(89)90180-2. ;84:66–71.
^ Caminiti L, Passalacqua G, Magazzu G, Comisi F, Vita D, Barberio G, et al. Chronic urticaria (hives) and associated celiac disease in children: A case-control study. Caminiti, L.; Passalacqua, G.; Magazzù, G.; Comisi, F.; Vita, D.; Barberio, G.; Sferlazzas, C.; Pajno, G. B. (2005). „Chronic urticaria and associated coeliac disease in children: A case-control study”. Pediatr Allergy Immunol. 16 (5): 428—32. PMID 16101936. doi:10.1111/j.1399-3038.2005.00309.x. .
^ Grewal, Ravnit; Irimie, Alexandra; Naidoo, Nasheen; Mohamed, Nooroudien; Petrushev, Bobe; Chetty, Manogari; Tomuleasa, Ciprian; Abayomi, Emmanuel-Akinola (2018-01-09). Hodgkin's lymphoma and its association with EBV and HIV infection. Grewal, R.; Irimie, A.; Naidoo, N.; Mohamed, N.; Petrushev, B.; Chetty, M.; Tomuleasa, C.; Abayomi, E. A. (2018). „Hodgkin's lymphoma and its association with EBV and HIV infection”. Critical Reviews in Clinical Laboratory Sciences. 55 (2): 102—114. PMID 29316828. doi:10.1080/10408363.2017.1422692.
^ Karakelides M, Monson KL, Volcheck GW, Weiler CR (2006). „Monoclonal gammopathies and malignancies in patients with chronic urticaria”. Int J Dermatol. 45 (9): 1032—8. PMID 16961504. doi:10.1111/j.1365-4632.2006.02982.x. .

Литература

Група аутора, Савремени приступ уртикарији и ангиоедему Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. јануар 2020) Монографије научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Волумен 2, број 1, 2011.