Систем свемирског лансирања
Систем свемирског лансирања или СЛС (енгл. Space Launch System), је супер-тешка ракета носач која је предвиђена од стране Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА). Ова ракета ће заменити „пензионисани“ Спејс шатл, и превозиће астронауте и терет до и ван ниске Земљине орбите. Пројектовање и развојНАСА је у свом прелиминарном дизајну објавила да би Систем свемирског лансирања требало да буде „шатл-изведено“ возило. То значи да ће делови који су се користили у производњи Спејс шатла бити коришћени за производњу ове ракете. То укључује спољашњи резервоар, чврсте ракетне бустере и ракетне моторе типа РС-25. Систем свемирског лансирања ће у почетку моћи да носи између 70 и 100 тона у ниску Земљину орбиту, а касније уз додатак нивоа за напуштање Земљине орбите, ракета ће моћи понети и више од 130 тона. Астронаути ће се превозити унутар „Вишенаменског возила са посадом“ (енгл. Multi-Purpose Crew Vehicle).[1][2] Међутим, 14. септембра 2011 НАСА објављује коначни дизајн ове ракете. Директор Чарлс Болден је званично рекао да ће ова ракета одвести астронауте где људска нога никад није крочила, и поставити камен темељац за будуће напоре америчког истраживања свемира. За почетне летове СЛС ће користити језгро пречника 8,4 метара са три РС-25Д/Е мотора, горњи ниво пречника 8,4 метара са J-2X мотором и два 5-сегментна чврста ракетна бустера. Касније верзије ће користити пет РС-25Д/Е мотора, а ракетни бустери ће такоће бити појачани. Почетна верзија ће на изглед бити веома слична ракети Сатурн ИНТ-20, док ће крајња верзија бити слична прослављеној ракети, Сатурн V. Трошкови програма и критикеТоком заједничке презентације НАСА-е и Сената утврђено је да ће трошкови за развој ове ракете износити око 18 милијарди долара кроз 2017-ту годину и то: 10 милијарди долара за СЛС,6 милијарди долара за Вишенаменско возило са посадом и 2 милијарде долара за изградњу лансирне рампе. Разни критичари су оценили како би новац за изградњу ове ракете било боље уложити у изградњу орбиталних складишта горива и надоградити већ постојеће ракете Делта IV и Фалкон Хеви Види јошРеференце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia