Скрининг малигних тумора јајника и јајовода

Скрининг малигних тумора јајника и јајовода за сада је дефинисан само у популацији жена са високим ризиком, јер није званично прихваћена ни једна скрининг метода за детекцију карцинома јајника у генералној популацији жена, и поред тога што се интезивно спроводе многобројне, рандомизиране, мета-студије са циљем да се успостави и дефинише скрининг и у популацији жена са средњим ризиком.^[1] Наиме, за сада нема поузданих инструмената који би могли да се масовно користе за скрининг карцинома јајника и јајовода у широј популацији; чак ни CA125, сам или у комбинацији са трансвагиналном ултрасонографијом. није убедљиво дијагностичко средство раних стадијума, те не може смањити морталитет од ове болести^[2]

Карактеристике скрининга

Скрининг је метода која има за циљ да открије поремећеј здравља на чији се ток и/или исход може правовремено деловати. Да би нека метода имала карактеристике скрининга потребно је, да задовољава следеће критеријуме:^[3]

да поседује високу специфичност,
сензитивност,
негативну и позитивну предиктивну вредност,
да је поуздан,
да је једноставан за извођење,
да је безбедан,
да је што мање непријатан.^[3]

Ограничења за скриниг тумора јајника и јајовода

Како се улога скрининга (као методе детекције) огледа у откривању промене у преклиничкој фази болести, када још није дошло до испољавања симптома болести, код скрининг за карцином јајника она има многа ограничења и не може у потпуности применити, јер не постоји преклиничка фаза болести у којој је могуће открити постојање малигнитета.^[3]

Тренутно најпрецизнији и најшире прихваћен скрининг протокол (који не испуњава строге критеријуме Америчке организације за превенцију болести (US preventive services task force)^[4]. обухвата:^[3]

Оређивање вредности CA 125
Трансвагинални доплер ултразвучни преглед.^[1]

Дијагностичке методе

Садашње дијагностичке методе које се могу применити у скринингу тумора јајника и јајовода обухватају:^[3]

Преглед,
Процену симптома,
Имиџинг дијагностику,
Биохемијске маркере.^[5]

Биохемијски маркери

У употреби за рано откривање малигних тумора јајника тренутно је најзатупљенији тумор-асоцирани антиген CA125, заснован на чињеници да тумори у раној фази доводе до биохемијских поремећаја који условљавају појаву специфичних туморских маркера.^[3]

Резултати

Повишене вредности овог туморског маркера могу се наћи у различитим стањима и обољењима немалигне природе, као што су:

миоми материце,
ендометриоза,
запаљењски процеси,
малигни тумори других локализација.^[3]

Мултимодални дијагностички приступ, уз одређивање туморског маркера CA125, повећава сензитивност, специфичност и позитивну предиктивну вредност.^[6]

Ограничења

Фактори који могу да утичу на вредности овог биомаркера, су:^[3]

раса,
животна доб,
пушење,
гојазност.^[7]

Упркос овим недостацима и ограничењима, CA125 је најчешће проучаван биохемијски маркер за оваријални карцином.^[3]

Супротстављени ставовови

Како тренутно ни једно професионално удружење на глобалном нивоу не препоручује систематски скрининг у широј популацији за карцином јајника.^[8] намеће се, велика потреба за откривањем нових биомаркера способних за допуну CA125 а у циљу побољшања дијагностике и клиничког лечења.^[3]

Иако, поред идентификације циљне групе, није доказан пад морталитета од малигних тумора јајника и јајовода, препорука је да се спроводи једногодишњи скрининг жена применом трансвагиналног ултрасонографског прегледа и одређивање туморског маркера CA 125.^[3] ^[9]^[10]

Референце

^ ^а ^б Menon U. „Ovarian cancer screening”. CMAJ. 171: 323—4. 2004. .
^ Скрининг малигних тумора јајника и јајовода У: Весна Пауновић, Могућности преоперативне предикције оптималне цитoредуктивне хируршке терапије код болесница са одмаклим епителијалним карциномом оваријума и примарним карциномом јајовода Докторска дисертација, ФМН Универзитета у Крагујевцу, 2016. стр.12
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј Скрининг малигних тумора јајника и јајовода У: Весна Пауновић, Могућности преоперативне предикције оптималне цитoредуктивне хируршке терапије код болесница са одмаклим епителијалним карциномом оваријума и примарним карциномом јајовода Докторска дисертација, ФМН Универзитета у Крагујевцу, 2016. стр.12-13
^ Calogne N. „Screening for ovarian cancer: recommendation statement”. Ann Fam Med. 2: 260—2. 2004. .
^ Flaming GF, Ronnett BM and Seidman J. Epithelial ovarian cancer. In: Barakat RR,Markman M and Randall ME, eds. Principles and Practice of Gynecologic Oncology, 5th ed. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins;2009:763-836
^ Clarke-Pearson DL. Clinical practice. „Screening for ovarian cancer”. N Engl J Med. 361: 170—7. 2009. .
^ Johnson CC, Kessel B, Riley TL, et al. „The epidemiology of CA-125 in women without evidence of ovarian cancer in the Prostate, Lung, Colorectal and Ovarian Cancer (PLCO) Screening Trial”. Gynecol Oncol. 110: 383—9. 2008. line feed character у |title= на позицији 131 (помоћ).
^ Brown DL, Andreotti RF, Lee SI, et al. „ACR appropriateness criteria(c) ovarian cancer screening”. Ultrasound Q. 26: 219—23. 2010. .
^ De Priest P, De Simone PC. „Ultrasound Screening for the Early Detection of Ovarian cancer”. J Clin Oncol. 21: 194—9. 2003. .
^ Olivier RI, Lubsen-Brandsma MA, Verhoef S, et al. „CA 125 and transvaginal ultrasound monitoring in high-risk woman cannot prevent the diagnosis of advanced ovarian cancer”. Gynecol Oncol. 100: 20—6. 2006. .

Литература

Весна Пауновић, Могућности преоперативне предикције оптималне цитoредуктивне хируршке терапије код болесница са одмаклим епителијалним карциномом оваријума и примарним карциномом јајовода Докторска дисертација, ФМН Универзитета у Крагујевцу, 2016.