Слано језеро Ларнака
 Слано језеро Ларнака (грч. Αλυκή Λάρνακας , тур. Larnaka Tuz Gölü ) је сложена мрежа од четири слана језера (од којих су 3 међусобно повезана) различитих величина, западно од града Ларнака. Највеће је језеро Алики, затим језеро Орфани, језеро Сорос и језеро Спиро.[1] Они формирају друго највеће слано језеро на Кипру, након сланог језера у Лимасолу. Укупна површина језера износи и до 2,2 км² а смештено је тик уз пут који води до Међународног аеродрома Ларнака, и једно је је од најкарактеристичнијих знаменитости овог подручја. Сматра се једним од најважнијих мочварних подручја Кипра и проглашено је Рамсарским подручјем, заштићеним природним подручјем у мрежи Натура 2000, Посебним заштићеним подручјем према Барселонској конвенцији о заштити мора и приобалних подручја Медитерана[2] и важним подручјем за птице (Important Bird Area-IBA).[3] Језеро је окружено халофитним грмљем, а на његовој обали се налази џамија Hala Sultan Tekke - једно од најсветијих места османског ислама. У њему се налази гроб Ум Харам, Мухамедове следбенице. Поред своје живописне лепоте, језеро је насељено и са 85 врста водених птица са процењеном популацијом између 20 000 и 38 000.[тражи се извор] То је једно од важних миграцијских пролаза кроз Кипар. Међу њима је 2,000-12,000 фламингоса (Phoenicopterus roseus)[4] који се зими тамо хране популацијама сланих шкампа Artemia salina.[5] Остале важне врсте птица су ждрал, речни галеб, Himantopus himantorpus, Birhinus oedicnemus, Hoplopterus spinosus, Oenanthe Cypriaca и Sylvia melanothorax.[тражи се извор] Јата посматрача птица окупљају се како би посматрали пламен ружичасте боје фламингоса док се окупљају у центру језера, али и остале птице селице. Комплекс сланог језера у Ларнаки проглашен је заштићеним подручјем одлуком Савета министара 1997. године.[6] Недавни докази говоре да супротно претходном уверењу, већи фламинго (Phoenicopterus roseus) не само да се зауставља на овом мочварном подручју, већ и размножава.[7] Током зимских месеци језеро се пуни водом, док током лета вода испарава, остављајући кору соли и измаглицу сиве прашине. Према легенди, сланост језера произилази из молбе светог Лазара једној старици за храну и пиће. Одбила је, тврдећи да су јој винове лозе пресушле, на шта је Лазар одговорио: „нека ваша лоза буде сува и нека буде слано језеро заувек“.[8] Научно објашњење је да слана вода продире кроз порозну стену између језера и мора, чинећи воду врло сланом.[тражи се извор] Со сакупљена из овог језера била је један од главних извозних артикала са острва, сакупљана је и на магарцима ношена на ивицу језера где је гомилана у огромне пирамиде. С растућим трошковима рада жетва је опала на занемарљиву количину и потпуно заустављена 1986. године[5], а острво сада увози већину ове робе.[тражи се извор] Галерија
Референце
|
||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
