Слободан Антонић

Слободан Антонић
Слободан Антонић
Лични подаци
Датум рођења	19. мај 1959. (66 год.)
Место рођења	Београд, ФНРЈ
Образовање	Филозофски факултет Универзитета у Београду
Универзитет	Универзитет у Београду

Слободан Антонић (Београд, 19. мај 1959) српски је политиколог, социолог, универзитетски професор и политички аналитичар. Редовни је професор Одељења за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и сарадник Института за социолошка истраживања Филозофског факултета Универзитета у Београду

Биографија

Дипломирао је 1982. године и магистрирао 1988. године на Факултету политичких наука на тему Прилог критици историјског материјализма као филозофије историје. Докторску дисертацију на тему Теоријско-методолошки проблеми изучавања еволуције предграђанских друштава израдио је и одбранио на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду 1995. године, где предаје општу социологију, теорије моћи и савремене политичке теорије.^[1]

Радио као истраживач у Институту за политичке студије у Београду (1990–1996), предавао социологију на Филозофском факултету у Новом Саду (1996–2001), а од 2001. је запослен на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду (доцент 2001., ванредни професор 2006, редовни професор 2011.). Обављао дужност управника Одељења за социологију (2006–2010), главног уредника Социолошког прегледа (2006–2009) и председника Српског социолошког друштва (2009–2013).

Један је од оснивача (1994) и уредника Нове српске политичке мисли.

Антонић је учествовао у проналажењу и објављивању рукописа српског историчара Антонија Фарчића, који је специјализовао област историје приморских Срба.^[2]

Био је колумниста дневних новина Политика где је махом писао о политичким темама.^[3]

Дела

Србија између популизма и демократије, ИПС, Београд, (1993)
Изазови историјске социологије, Београд, (1995)
Antonić, Slobodan (1999). „Stranački i društveni rascepi u Crnoj Gori”. Sociologija: Časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju. 41 (2): 165—186. Архивирано из оригинала 24. 04. 2020. г. Приступљено 11. 09. 2019.
Заробљена земља: Србија за владе Слободана Милошевића, Београд, (2002)
Нација у струјама прошлости: Огледи о одрживости демократије у Србији, Чигоја, Београд, 2003. (енгл. The Nation on the Maelstroms of Past: Essays in Sustainbility of Democracy in Serbia).
Гутање жаба (2005)
Елита, грађанство и слаба држава: Србија после 2000 (2006)
Срби и »Евро-Срби« (2007)
Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године«, (2007, коаутор Душан Павловић)
Вајмарска Србија (2008)
Културни рат у Србији: Слободан Антонић (2008)
Искушења радикалног феминизма: моћ и границе друштвеног инжењеринга (2011)
Вишијевска Србија (2011)
Транзициони скакавци: идејна сучељавања 2008-2011 (2011)
Ђаво, историја и феминизам: социолошке пустоловине (2012)
Лоша бесконачност: прилози социологији српског друштва (2012)
На бриселским шинама: политичке анализе (2013)
Моћ и сексуалност: социологија геј покрета (2014)
Досије Аутономна Покрајина Војводина, коаутор, (2014)
Још није готово: Милошевић (2015)
Демонтажа културе: прилози за социологију српског друштва (2016)
Моћ и послушност (2022)^[4]
Украјински рат: буђење царства (2023)^[5]
Колонијално (анти)образовање (2024)^[6]