Свеукрајинско обједињење Слобода (укр. Всеукраїнське об’єднання Свобода), опште познато као Слобода (укр. Свобода), је националистичка политичка партија деснице[1][6][7] или крајње деснице[3][8] у Украјини. Председник партије је Олег Тјагнибок. Партија се до фебруара 2004. звала Социјал-национална партија Украјине (укр. Соціал-Національна партія України).[1]
Медији и политички аналитичари често повезују партију са нацизмом,[1] међутим партија одбацује те оптужбе као нетачне. Лидер партије Олег Тјагнибок изјавио је да национализам који заступа Слобода „не може бити мешан са фашизмом, који значи супериорност једне нације над другима” и да је платформа његове странке „Наши ауторитети, наше власништво, наше достојанство, наша Богом дана земља”.[10]
„Институт за истраживање савременог антисемитизма и расизма Стивен Рот” са Универзитета Тел Авива је у извештају из 1999. написао следеће о партији: „Социјал-национална партија Украјине је екстремистичка, десничарска, националистичка организација која се идентификује са идеологијом немачког национал-социјализма.”[11]
На парламентарним изборима 2012. Слобода је према финалним резултатима освојила 10,44% гласова и једна је од 5 партија које су прешле цензус за Врховну Раду по пропорционалном систему.[12]
На парламентарним изборима 2014. осваја 6 од 450 посланичких места.
Референце
- ^ а б в г д Svoboda party — the new phenomenon on the Ukrainian right-wing scene Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (1. април 2012), Tadeusz Olszański, (5. 7. 2011)
- ^ Nordsieck, Wolfram (2014). „Ukraine”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 5. 9. 2018.
- ^ а б * Kuzio, Taras (2010), „Populism in Ukraine in a Comparative European Context” (PDF), Problems of Post-Communism, M.E. Sharpe, 57 (6): 6,15, Приступљено 16. 10. 2012
- Rudling, Per Anders (2012), „Anti-Semitism and the Extreme Right in Contemporary Ukraine”, Mapping the Extreme Right in Contemporary Europe: From Local to Transnational, Routledge, стр. 200
- ^ Ivaldi, Gilles (2012). „The Populist Radical Right in European Elections 1979-2009”. Ур.: Uwe Backes; Patrick Moreau. The Extreme Right in Europe. Vandenhoeck & Ruprecht. стр. 20. ISBN 978-3-525-36922-7. Приступљено 26. 6. 2016.
- ^ а б Encyclopædia Britannica (2010). Britannica Book of the Year 2010. Encyclopædia Britannica, Inc. стр. 478.
„Ukraine publishes final polls results”. The Voice of Russia. 13. 11. 2012. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 27. 11. 2018.
- ^ а б Radzina, Natallia (7. 2. 2014). „Vitaliy Portnikov: First Belarus, then Russia will follow after Ukraine”. Charter '97.
- ^ а б Shekhovtsov, Anton (2011). "The Creeping Resurgence of the Ukrainian Radical Right? The Case of the Freedom Party". Europe-Asia Studies. 63 (2): 203—228.
- ^ Кандидати, яких обрано депутатами рад. www.cvk.gov.ua (на језику: украјински). 15. 11. 2015. Архивирано из оригинала 21. 11. 2015. г. Приступљено 15. 11. 2015.
- ^ Extreme Choices: Svoboda plays nationalist card, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Annual Report — Ukraine Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. новембар 2012), Институт за истраживање савременог антисемитизма и расизма Стивен Рот, Универзитет Тел Авива, 1999
- ^ Прелиминарни резултати избора Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. октобар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
Литература
Спољашње везе
