Слушне кошчице

Слушне кошчице
Слушне кошчице
	Слушне кошчице
Детаљи
Називи и ознаке
Латински назив	Ossicula auditus
MeSH	D004429
TA98	A02.1.17.001
TA2	880
FMA	52750
	Анатомска терминологија [шаблон на Википодацима]

Слушне кошчице (лат. ossicula auditus, ossicula auditoria) сачињавају механички систем преноса вибрација са бубне опне ува на овални прозор који се налази на супротној страни унутрашњег ува, свих кичмењака, са изузетком риба Звук се кроз тај систем преноси у облику вибрација кошчица. Слушне кошчица јављају се еволутивно први пут у водоземаца у облику јединствене кошчице или узенгије (стапеса). Код сисара, током еволуције додате су још два слушних кошчица, чекић и наковањ.^[1]

Ембриологија

Слушне кошчице настају из мезенхима првог и другог шкржног лука. Глава и врат чекића, тело и кратки крак наковња настају из првог шкржног лука. Дршка чекића и дуги крак наковња настају из другог шкржног лука, а базална плоча узенгије има двоструко порекло. Мањи део настаје од другог лука, а већи део од капсуле лавиринта (лат. lamina stapedialis).

Слушне кошчице се прво запажају у петој недељи интраутериног живота, а у петом месецу имају величину као код одраслих, када и почиње њихово окоштавање (осификација). Осификација наковња и чекића се одвија паралелно, а у двадесетпетој недељи наковањ и чекић су осификовани са изузетком дисталног окрајка дршке чекића. Овај касни развој дршке чекића може бити узрокован хипоплазијом или аплазијом.^[2]

Функција слушних кошчица

a Бубна опна (*Membrana tympani*)
b Чекић (*Malleus*)
c Наковањ (*Incus*)
d Узенгија или стремен (*Stapes*)
e Средње уво (*Auris media*)

Звук се кроз систем слушних кошчица преноси у облику њихових вибрација. Унутрашње уво испуњено је течношћу. Када средње уво не би постојало и када би звук из спољње средине директно деловао на мембрану иза које је течност унутрашњег ува, разлика у импедансама ваздуха и течности учинила би пренос звучне енергије из спољашње средине до сензора веоме неефикасним.

Зато се сматра да систем кошчица средњег ува има важну функцију трансформатора акустичке импедансе прилагођавајући у извесној мери импедансу ваздушне средине на импедансу течности. Основа функције слушних кошчица заснована је на на томе како су оне међусобно повезане (узглобљене), што омогућава да делују као систем полуге. Прва кошчица у ланцу је чекић. Он је спојена са средином бубне опне и заједно са њом покреће се око осе на ободу бубне опне. Кретање чекића се преноси на наковањ, који је другим крајем везан на стремен. Преносни однос тог полужног система је променљив, и креће се између 1,3:1 и 3:1, али се коначно прилагођење (велики звучни притисак у течности унутрашњег уха) постиже захваљујући односу површина овалног прозорчића и површине бубне опне који износи од 3:80 мм2. Тиме се механичка сила повећава између 35 и 80 пута. Тако можемо рећи да релативно велико померање (осцилација) бубне опне, на кошчице делује малом силом која се трансформише у већу силу која малим ходом кошчица делује на овални прозор или улазни део унутрашњег ува.

Живот на земљи еволуирао је у релативној тишини која је владала у природи, све до индустријске револуције. Тада су се у човековом окружењу појавиле околности у којима је чуло слуха изложено јаким звучним побудама. Временски период који је протекао од тада сувише је кратак да би донео битне промене у еволуцији човечијег организма. Због тога уво током еволуције није добило неку природну заштиту против прекомерног звучног надражаја, као што то на пример има чуло вида (очни капци).

Једини заштитни механизам који човечији организам поседује за борбу против прекомерних звукова налази се у преносном систему средњег ува. Постоје две ефекта која делују у том смислу:

Инерција слушних кошчица
Раздешавање њиховог преносног система

Мада су слушне кошчице веома лагане (чекић и наковањ око 20 мг, узенгија 2-4 мг) њихова инерција представља одређену заштиту од наглог дејства звучних вибрација (нпр пуцња).

Раздешавање преносног система кошчица настаје под дејством повратне спреге из можданих центара и назива се акустички рефлекс. Реализује се одговарајућим реакцијама мишића који контролише померање кошчица. Акустички рефлекс има коначну брзину реаговања која зависи од нивоа звучне побуде. Време тог реаговања је у интервалу 0,1 -0,3 с. Овај механизам делује при звучним побудама које су својим нивоом изнад 65-70 дБ и његов ефекат приближно линеарно расте са порастом побуде. Максимално слабљење звука деловањем акустичког рефлекса је око 20 дБ.

Анатомија

Чекић

Чекић (лат. malleus) је прва слушна кошчица у ланцу од три слушне кошчице у средњем уву, која служи за пренос звучних вибрација са бубне опне на наковањ. Прва слушна кошчица, је тешка 23 мг, и дугачка 6 мм. Држак чекића је спојен с бубњићем, а глава чекића је преко седласте површине узглобљена са наковњем. Како је једним крајем чекић спојена са средином бубне опне он се са њом заједно покреће услед звучних осцилација у слушном каналу.

Анатомски гледано главни делови чекића су:

глава (лат. caput malllei)
врат (лат. collum malllei), који се налази испод главе чекића
држак чекића (лат. manubrium malllei), који је смештен на доњем делу чекића.

Са чекића полазе два наставка:

Спољни наставак (лат. processus lateralis) који иде пут споља, и на бубњићу ствара избочину, или проминенцију (лат. prominentia mallearis).
Предњи наставак (лат. processus anterior) који иде према напред.

Наковањ

Наковањ (лат. incus) је друга слушна кошчица у ланцу од три слушне кошчице у средњем уву, која служи за пренос звучних вибрација са чекића на узенгију или стремен. Друга слушна кошчица тешка је 27 мг, а дугачка 7 мм.

Анатомски гледано главни делови наковња су:

Тело или труп наковња (лат. corpus incudis)
Два крака: дуги и кратки.

Кратки крак наковња (лат. crus breve) усмерен је према напред, док се дуги крак наковња (лат. crus longum) завршава лентикуларним наставком (лат. processus lenticularis) којим је узглобљена са главицом узенгије или стремена.

Узенгија

Узенгија или стремен (лат. stapes) је најмања кост у телу човека и трећа најмања слушна кошчица у ланцу од три слушне кошчице у средњем уву, која служи за пренос звучних вибрација са наковња на овални прозор средњег ува, а преко њега и до унутрашњег ува. Тешка је 2,5 мг, а дугачка 4 мм.

Анатомски гледано главни делови узенгије су:

Главе стремена (лат. caput stapdius),
Предњи крак узенгије (лат. crus anterius)
Задњи крак узенгије (лат. crus posterius)
База узенгије (лат. basis stapdius).

Главица је узглобљена са наковњем, а базом узенгије затворен је овални прозорчић према унутрашњем уву.

Референце

^ „Grafik zur Entwicklung der Kiefergelenke und ihren Derivaten”. Архивирано из оригинала 25. 02. 2014. г. Приступљено 22. 01. 2015.
^ Đerić, D. i Jašović, A. Otološka morfologija i radiološka dijagnostika oboljenja srednjeg uva. 1996. Medicinski fakultet. Beograd.