Смиљанићи

Смиљанићи, пореклом Бујуклићи, воде порекло од китошког војводе протојереја Николе Смиљанића.

Смиљанићи воде порекло од Глигорија Бујуклића из Бадовинаца и Смиљане Бујуклић, рођ. Станковић родом из Белотића у шабачкој нахији. Код Бадовинаца налази се Бујуклић Ада.

Глигорије и Смиљана Бујуклић имали су седморо деце. Пошто је Смиљана Бујуклић остала удовица вратила се са децом из Бадовинаца у кућу свог оца у Белотић, а њена деца су по њој прозвана Смиљанићи.

Стрица протојереја Николе Смиљанића Турци су затворили у у Шапцу због убиства Турчина, које није починио^[1].

Никола Смиљанић је рођен у селу Бадовинци око 1760. (или 1777), а одрастао је у Белотићу и Шапцу. Николу Смиљанића усвојила је Јека Радојичина, удовица, која се бавила трговачким пословима у ШабацШапцу. Она је школовала и оженила Николу Смиљанића, након чега је био рукоположен за ђакона и касније јереја. Као ђакон Никола Смиљанић био је једно време учитрељ у Белотићу.

Протојереј Никола Смиљанић био је ожењен Митром, кћерком кнеза Михаила Ружичића из Метковића у поцерској кнежини шабачке нахије, чији писар једно време је био Милош Стојићевић, родоначелник Стојићевића.

Војвода китогкитшки Никола Смиљанић учествовао је и у Првом и у Другом устанку^[2]

Војводу Николу Смиљанића отровао је Марко Штитарац по налогу кнез Милоша.

Протојереј Никола Смиљанић имао је кћерку која се удала за Јована Радовановића трговца у Шапцу званог „Ћурчија“.

Кћерка китошког војводе протојереја Николе Смиљанића и Митре Смиљанић, кћерке кнеза Михаила из Метковића, била је удата за Јована Радовановића, шабачког трговца.

Јован Радовановић, родом из Босута у Срему је учествовао у Другом српском устанку. Био је међу живим учесницима устанка које је 1865. на педесетогодишњицу Другог српског устанка на прослави у Топчидеру добио споменицу.

Јован Радовановић имао је пет синова Павла, Љубомира, Константина - Косту, Ђорђа и Светозара.

• Павле Радовановић, адвокат. Његова жена била је од Ненадовића^[3].
• Љубомир Радовановић, адвокат.
• Константин Радовановић, трговац.
• Ђорђе Радовановић, трговац.
• Светозар Радовановић, инжењер.

Браћа Радовановићи организовали су и извршили ножевима и пиштољима убиство кнеза Михаила Обреновића у Топчидеру 29. маја 1868, када су убили и Анку Константиновић ранили Катарину Константиновић, Томанију Обреновић и поручника Светозара Гарашанина, кнежевог ађутанта.

Браћа Радовановићи нису успели, захваљујући брзој реакцији Томаније Обреновић, потом Илије Гарашанина и после њега Миливоја Блазнавца, у совјој намери да изврше, после атентанта и државни удар.

Радовановићи су осуђени на смрт.

Само је најмлађи брат инж. Светозар Радовановић, који није учествовао у атентату остао жив и емигрирао је у иностранство.

Родитељи Јован Радовановић и његова жена, кћерка китошког војводе Николе Смиљанића 1868. прешли су у Срем, а потом у Нови Сад.

• Списак најистакнутијих српских породица у Кнежевини и Краљевини Србији
• Списак знаменитих личности из Првог српског устанка