Смољана

Смољана
Смољана;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Унско-сански кантон
Општина	Босански Петровац
Становништво
— 2013.	151
Географске карактеристике
Координате	44° 36′ 18″ С; 16° 25′ 46″ И / 44.6049344° С; 16.4294833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Смољана Смољана на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број	037

Смољана је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босански Петровац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живио 151 становник.

Географија

Село Смољана је смештено 6-7 км од Босанског Петровца у самом срцу Грмеча. Село је отвореног типа, распоређено по обронцима Грмеча и на западној страни Бравског поља. Окружено је шумом (Омар, Дроњкуша, Илина Греда, Јаворњача, Тивсовац) па је читав живот људи био везан за њу. Ријека Смољана је понорница и извире испод Млинске греде.^[1]

Историја

У Смољани постоје остаци градине из римског доба. Једна је Градина Рисовача, друга на Ђелину врху, трећа код Бранковића стана.^[2] Тамо је нађен надгробни натпис на плочици који потиче из касног доба римског царства и открива постојање једне породице аурелијевског гентилног имена које је имало место на простору данашњег села. Иначе назив села открива још једну занимљиву појединост, а то је да је за време досељавања Словена, било насељено од стране једног огранка словенског народа Смољана. Овај словенски народ се на Балкану доселио са простора данашње источне Немачке и припадао је полапским Словенима и његови потомци су германизовани. Највећи дио Смољана се населио у Пиринској Македонији, а поједини мањи дијелови су се сигурно насељавали на успутним станицама, па тако и на петровачком подручју. Ово доказује да је крајем 6. и почетком 7. столећа Словени не досељавају само као кохерентни народи, него у деловима.^[3]

Становништво

Националност^[4]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	496	675	833	923
Црногорци		2
Муслимани			2
Хрвати	1
остали и непознато			5
Укупно	497	677	840	923

Демографија^[4]
Година	Становника
1961.	923
1971.	840
1981.	677
1991.	497
2013.	151

Познати Смољанци

Др Милован Керкез, чувени ратни хирург.
Проф. др сци. Мирко Керкез, ванредни професор Медицинског факултета у Београду на предмету Општа хирургија и члан Председништва Социјалистичке партије Србије.
Лука Прошић, српски филозоф, пјесник и есејиста.
Вељко Стојановић, генерал-мајор Војске Републике Српске.

Референце

^ Петар Рађеновић: Бјелајско поље и Бравско, Београд, 1925.
^ В. Ћурчић: Старине из околине Бос. Петровца, гл. Зем. муз. 14, Сарајево, 1902.
^ Салмедин Месиховић: Antiqvi Homines Bosnae, Филозофски факултет Сарајево, 2011.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1] Петар Рађеновић: Бјелајско поље и Бравско, Београд, 1925.

[2] В. Ћурчић: Старине из околине Бос. Петровца, гл. Зем. муз. 14, Сарајево, 1902.

[3] Салмедин Месиховић: Antiqvi Homines Bosnae, Филозофски факултет Сарајево, 2011.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-4] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]

[4]