Снизилица

Снизилица (♭) у музици означава снижење тонова који се налазе испред ње за један полустепен. Именима овако повишених тонова се додаје наставак -ес. Притом се, уколико се тон означава самогласником, е губи и додаје се само -с. На пример цес (снижено це), ес (снижено е), ас (снижено а) итд.

У нотном запису се такође јавља потреба да неки тон буде два пута снижен, и том приликом се користи двострука снизилица, која се пише тесним спајањем две снизилице испред ноте. Тоналитети у чијим предзнацима се јављају ове снизилице нису практични, те се због тога јако ретко налазе ван теорије музике.

Знак се углавном пише тако да површина ограђена његовим доњим делом означава место тона који се снижава. У оквиру нотног система то је у празнини односно на црти. А ван система је потребно повлачити помоћне линије као што би се то радило и за ноте.

Постоје две могуће употребе овог знака:

• Испред кључа или на месту промене тоналитета овај знак означава снижење сваког следећег тона кога он обухвата, до следеће промене тоналитета.
• Унутар такта овај знак означава снижење сваког следећег њиме обухваћеног тона, али само до краја такта.