Совјетска оклопна возила у Другом светском рату

Механизација Црвене армије

До 1931. једина оклопна возила у Црвеној армији били су тенкови Т-18 (руска верзија Рено ФТ-17 из Првог светског рата - 960 возила) и оклопни аутомобили БА-27 (215 возила). Почевши од 1931. ( "Велики тенковски план") Совјетски Савез је улагао велике напоре у механизацију Црвене армије, а Т-27 био је прво масовно произведено оклопно возило у СССР. До 1939. СССР имаће највећу оклопну силу на свету, са годишњом производњом оклопних возила већом од производње свих осталих држава заједно.^[1]^[2]

**Производња тенкова у свету 1937-1944.**^[3]
Производња	1937	1938	1939	1940	1941	1942	1943	1944
СССР	1558	2270	2.988	2.669	6.449	24.713	24.227	29.029
САД	150	99	18	365	4.021	26.608	37.198	20.357
Уједињено Краљевство	144	408	752	1.382	4.851	8.190	7.329	4.057
Јапан	347	317	570	1.068	1.269	1.375	990	387
Италија	-	-	100	300	1.050	900	500	-
Немачка	300	812	743	1.479	3.057	3.463	12.780	16.832

Историја

До Другог сцетског рата

Без искуства у производњи тенкова, 1930. СССР се окренуо увозу: из Британије је увезено 8 амфибијских лаких тенкова (Карден-Лојд Модел 1931), 30 средњих тенкова (Модел Е и Мк II) и 26 танкета (Викерс Карден-Лојд Мк VI). Убрзо су набављена и два тенка Кристи из САД. Танкета Мк VI је лако модификована и пуштена у производњу 1931. као Т-27, док је средњи тенк Викерс Модел Е ("Викерс 6-тона") постао Т-26. Врхунац у развоју лаких тенкова били су "брзи тенкови" са револуционарним новим вешањем типа "Кристи" - БТ серија - од 1932. до 1940. Карден-Лојд Модел 1931 био је основа серије амфибијских лаких тенкова (Т-37, Т-38 и Т-40) од 1933. до 1941. када је производња лаких тенкова и оклопних кола углавном обустављена.^[1]

**Совјетска оклопна возила 1931-1939.**^[4]
Производња	1931	1932	1933	1934	1935	1936	1937	1938	1939
Т-27	393	1693	1242	-	-	-	-	-	-
Т-37 основни	-	-	125	946	677	161	-	-	-
Т-37 са радиом	-	-	-	5	429	209	-	-	-
Т-37 бацач пламена	-	-	-	-	34	41	-	-	-
Т-38	-	-	-	-	-	1046	17	-	112
Т-26 2-куполни	100	950	575	1	-	-	-	-	-
Т-26 1-куполни	-	-	616	511	553	477	-	-	957
Т-26 1-куполни са радиом	-	-	96	457	735	826	550	716	336
Т-26 бацач пламена	-	-	115	430	7	-	10	290	103
Т-26 мост	-	-	1	44	20	-	-	-	-
Т-26 са даљинским управљањем	-	-	-	-	-	-	-	55	-
БТ-2	-	326	224	-	-	-	-	-	-
БТ-5 основни	-	-	761	860	-	-	-	-	-
БТ-5 са радиом	-	-	20	243	-	-	-	-	-
БТ-7 основни	-	-	-	-	260	345	406	720	865
БТ-7 са радиом	-	-	-	1	240	699	222	378	478
БТ-7А/БТ-8	-	-	-	1	-	5	149	-	-
Т-28	-	-	41	50	32	101	39	96	131
Т-35	-	-	-	10	7	15	10	11	6
ФАИ	-	-	676	-	-	-	-	-	-
БА-20	-	-	-	-	-	-	-	301	335
БА-10	-	-	-	-	-	-	-	489	904

У Другом светском рату

Катастрофални губици совјетских оклопних снага у првим месецима Операције Барбароса доказали су неефикасност лаких тенкова и борних кола у модерном механизованом ратовању. Већ крајем 1941. обустављена је производња лаких оклопних возила и сва средства су усмерена на производњу средњих (Т-34) и тешких тенкова (КВ-1/2 и ЈС-1/2, као и новог типа оклопних возила - јуришних топова (СУ-76 и његови наследници).^[1]

**Совјетска оклопна возила 1940-1945.**^[5]
Производња	1940	1941	1942	1943	1944	1945
Т-26	1.549	-	-	-	-	-
БТ-7М/8	706	-	-	-	-	-
Т-40	41	638	-	-	-	-
Т-50	-	48	15	-	-	-
Т-60	-	1.385	4.660	-	-	-
Т-70	-	-	4.913	3.483	-	-
Т-34/76	117	1.258	12.527	15.820	4.100	-
Т-34/85	-	-	-	-	10.615	21.106
Т-28	13	-	-	-	-	-
КВ-1	141	1.258	1.860	-	-	-
КВ-1С	-	-	585	621	-	-
КВ-2	102	100	-	-	-	-
КВ-8	-	-	102	35	-	-
КВ-85	-	-	-	148	-	-
ЈС-1	-	-	-	67	40	-
ЈС-2	-	-	-	35	2.210	1.150
СУ-76	-	-	26	1.908	7.155	3.552
СУ-85	-	-	-	760	1.899	-
СУ-100	-	-	-	-	500	1.835
СУ-122	-	-	25	611	-	-
СУ-152	-	-	-	704	-	-
ИСУ-122/152	-	-	-	35	2.510	1.530

Референце

^ ^а ^б ^в Ness 2002, стр. 151
^ „WW2 Soviet Tanks and Armored Cars (1928—1945)”. www.tanks-encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 24. 05. 2018.
^ Ness 2002, стр. 13.
^ Ness 2002, стр. 154.
^ Ness 2002, стр. 155.

Литература

Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 151—160. ISBN 978-000711228-9.