Соломон Алкалај

Соломон Алкалај (Београд, 18. октобар 1878 - Добрна, 11. септембар 1929) био је лекар, резервни санитетски потпуковник српксе војске, дугогодишњи преседних Сефердске општине у Београду, члан Српског лекарског друштва.^[1]

У Србији је остао запамћен као одличан организатор на медицинском пољу, стручни писац, јавни радник, филантроп, а као учесник ратова које је Србија водила за ослобођење и уједињење од 1912. до 1918. године и као трупни лекар Једанаестог пешадијског пука, са којим је учествовао у свим борбама, својим пожртвованим радом стекао симпатије целе дивизије.^[2]

Рођен је у Београду 18. октобра 1878. године у коме је провео детињство и завршио основно школовање и Прву београдску гимназију 1897. године. Медицину је студирао на Медицинском факултету у Бечу. Након дипломирања на Медицинском факултету у Бечу 1904. године, са дипломом лекара вратио се у Београд и у њему, после одслужења војног рока, отворио приватну праксу 1905. године.^[1]

Као младић, био је активан у Сефардској општини као члан сефардског академског друштва Есперанса.^[1]

У Беч се поново вратио, овога пута на три године, да би специјализoвaо гинеколгију и акушерство.

По повратку у Београд, наставио је да се бави поред приватне праксе и радом на гинеколошком и хируршком одељењу Опште државне болнице у Београду, као секундарни лекар у тој установи.

У Балканским ратовима и Првом светском рату који је Србија водила за ослобођсње и уједињење од 1912. до 1918. године међу 600 Јеврејакоји су узели активно учешће у чину санитетског мајора учестовао и др Алкалај, прво на тлу Србије у свим борбама, на Церу, Громади и Проупљу, а потом и у повлачењу преко Албаније и на Солунском фронту у чину потпуковника.^[3]

После рата у ноовооснованој Краљевини Југославији, понуђен му је положај шефа гинеколошког одељења у Скопљу, али он ту дужност није прихватио и остао је у Београду.^[4]

Као лекар, др Алкалај се подједнако бавио практичним радом са пацијентима и медицинском науком како у миру тако и у ратовима с почетка 20. века.

У слободно време осим у сефардској општини и у Савезу јеврејских општина, др Алкалај је био активан и у ложи Бенеи Берит Србија и у Управном одбору Удружења резервних официра и ратника које је, током 1924. године представљао на конгресу Међусавезничке федерације ратника у Лондону.

Преминуо је 11. септембар 1929. у Добрни, познатој и као Терме Добрна (словен. Dobrna) тада у Краљевини Југославији, граду и управном средиште истоимене општине, која данас припада Савињској регији у Републици Словенији, у којој се налазио на лечењу и опоравку.^[5]

Пре ратова с почетка 20. века др Алкалај је као београдски лекар учествовао у организовању конгреса оперативне медицине у Београду (1911).

За време ратова од 1912. до 1918. године, био је трупни лекар XI пешадијског пука а потом и санитетски мајор, командир дивизијског завојишта Шумадијске дивизије I позива. После пробоја Солунског фронта форсираним маршом са својом јединицом прешао је пут од Солуна до Темишвара, преко непроходних и разривених путева,^[2] као реконвалесцент након прележаног тифуса.

Председник Београдске сефардске општине

У Београдској сефардској општини прво је 15 година био члан управе да би касније био изабран и за председника (1927-1929). За време његовог управљања Београдском сефардском општином:

• изграђен је Јеврејски дом у улици Краља Петра
• изграђен споменик на београдском сефардском гробљу, посвећен српским Јеврејима палим у ратовима 1912-1918.
• извршена реформа општинских правила, која су омогућила учешће већег броја грађана у јавним пословима Општине.

Председника Црквено-школске јеврејске општине

У периоду од 1927. до 1929. године др Алкалај је обављао и дужност председника Црквено- школске јеврејске општине, и активно учествовао у успостављању јеврејских омладинских институција: школе, књижаре, дечијег вртића, пружању лекарске помоћи сиромашној деци и омладини.^[6]

Чланство у другим организацијама

Др Алкалај је био и активан члан у бројним организацијама, од којих су значајније:^[1]

• Ложа Бенеи Берит Србија
• Управни одбор Удружења резервних официра и ратника (које је, током 1924, представљао на конгресу Међусавезничке федерације ратника у Лондону).
• Светска сефардска организација (потпредседник ),
• Савезни одбора савеза циониста, Кураторијума „Керен Хајесода “ (редовни члан)
• Српско лекарско друштво (од 1906. године као редовни члан).

Др Алкалај је остао упамћен по великим организационим способностима и по пажљивом вођењу финансија организација на чијем челу је био. Заговарао је тесну сарадњу Ашкеназа и Сефарда и укључивање сефардских организација у ционистички покрет.^[1]

• О садашњем односу између хирургије и примаљства (акушерства), Београд 1910.
• Један активни санитетски официр: о војносанитетском искуству наших ратова и о реформи нашег војног санитета, Београд 1922.
• Здрава и болесна жена: са 40 слика у тексту, Београд 1928.

• Наш IV годишњи збор, Ратнички гласник, I, 2, 1922, 68
• Протокол седница Сред. Управе, Ратнички гласник, III, 11, 1924, 374
• Освећење Јеврејског Дома у Београду, Ратнички гласник, VIII, 7-8, 1929, 395
• Др. Соломон Ј. Алкалај, Политика, 12. септембар 1929, 6
• Са погреба др. Соломона Ј. Алкалаја, Политика, 14. септембар 1929, 8
• Др Соломон Ј. Алкалај, Жидов, 13. септембар 1929, 37, 2-3
• Сахрана др Соломона Алкалаја, Жидов, 20. септембар 1929, 38, 4-6
• Арон Алкалај: Наши претседници. Др. Соломон Алкалај“, Весник, I, 12, 1. децембар 1939, 4-6
• Д. Кастратовић, М. Бујас: Алкалај, Соломон Ј, Српски биографски речник, 1, Нови Сад 2004, 131. ФОТОГРАФИЈА Весник, 1. децембар 1939, I, 12, 4-6