Солфеђо

Солфеђо (итал. solfeggio, према именима нота сол и фа) је наставни предмет у музичким школама и академијама, као и метод подучавања музике, чији је основни циљ развијање музичког слуха, ритма и способности читања нотног текста и певања мелодија са листа (prima vista).^[1] Централни елемент солфеђа је употреба солмизационих слогова (До, Ре, Ми, Фа, Сол, Ла, Си/Ти) за именовање и певање тонова лествице.

Етимологија и историјат

Термин "солфеђо" потиче из италијанског језика и настао је спајањем имена музичких нота Сол и Фа. Историјски корени солмизације сежу до средњовековног музичког теоретичара Гвида Аретинског (око 991/992 – после 1033). Он је осмислио систем учења мелодија помоћу почетних слогова стихова химне Светом Јовану Крститељу (Ut queant laxis): Ut, Re, Mi, Fa, Sol, La.^[1] Ови слогови су означавали тонове хексакорда (низа од шест тонова). Касније је додат слог Si (од Sancte Iohannes) за седми ступањ, а незграпни слог Ut је у романским земљама замењен са Do (вероватно од Dominus - Господ, или почетка презимена италијанског теоретичара Ђованија Батисте Донија).^[1]

Системи солмизације

У пракси солфеђа данас се користе два основна система солмизације:

1. Апсолутна солмизација (Фиксни До): У овом систему, сваки солмизациони слог је чврсто везан за апсолутну висину тона, односно за одређено слово нотног система. Без обзира на тоналитет у којем се мелодија налази, слог До увек означава тон C, Ре увек тон D, Ми увек тон E, итд. Овај систем је доминантан у романским земљама (Италија, Француска, Шпанија), словенским земљама (укључујући Србију) и неким другим.^[1] Предност овог система је директна веза између слога и апсолутне висине, што олакшава развијање апсолутног слуха и сналажење у атоналној музици. 2. Релативна солмизација (Покретни До): У овом систему, слог До увек означава основни тон (тонику) дурске лествице у којој се мелодија налази. Остали слогови (Ре, Ми, Фа...) означавају одговарајуће ступњеве унутар те лествице. Када дође до модулације (промене тоналитета), слог 'До' се помера на нову тонику. Овај систем је распрострањен у германским и англосаксонским земљама и често се повезује са Кодаљевим методом музичког образовања.^[1] Предност овог система је наглашавање функција и односа између тонова унутар тоналитета.

У настави солфеђа у Србији традиционално се користи апсолутна солмизација (Фиксни До).^[2]

Пракса и вежбе

Настава солфеђа обухвата разноврсне вежбе које имају за циљ развијање различитих музичких вештина:

Певање лествица и интервала: Интонативно чисто певање лествица, арпеђа и свих врста интервала помоћу солмизационих слогова.
Читање с листа (Prima vista): Певање непознатих мелодијских примера директно из нотног текста уз употребу солмизационих слогова.
Ритмичке вежбе: Изговарање или тапкање ритмичких модела, често уз коришћење неутралних или специфичних ритмичких слогова (нпр. "та", "ти-ти", "та-а").
Музички диктат: Записивање одслушаних мелодијских и ритмичких примера у нотни систем. Ово је кључна вежба за повезивање слушног доживљаја са нотном нотацијом.
Препознавање интервала и акорда: Слушно препознавање и именовање интервала и акорада.
Певање двогласа и вишегласја: Вежбе за развијање способности праћења сопствене деонице у вишегласном контексту.
Ручни знаци: У неким педагошким приступима (посебно Кодаљевом), користе се ручни знаци који визуелно представљају солмизационе слогове и њихове међусобне висинске односе.

Циљеви и значај

Солфеђо је фундаментални предмет у музичком образовању јер развија кључне способности неопходне сваком музичару:

Интонативна прецизност: Способност чистог певања или свирања тонова.
Развијен музички слух: Способност препознавања и разликовања висина тонова, интервала, акорда, лествица.
Унутрашњи слух (Аудијација): Способност "слушања" музике у мислима, без спољашњег звучног извора.
Читање нотног текста: Брзо и тачно разумевање и интерпретирање нотног записа.
Музичка меморија: Способност памћења мелодија и ритмова.
Осећај за ритам и метрику.
Разумевање музичке структуре: Схватање односа међу тоновима унутар лествице и тоналитета.

Развијене солфеђистичке вештине представљају основу за успешно бављење свим другим музичким дисциплинама – свирањем инструмента, певањем, дириговањем, компоновањем, музичком анализом и теоријом.

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Macy, Laura (ур.). „Solfège”. Grove Music Online. Oxford University Press. Приступљено 2025-04-25. (Потребна претплата или институционални приступ)
^ Деспић, Дејан (1997). Теорија музике. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 18. ISBN 86-17-05781-7 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ).