СолфеђоСолфеђо (итал. solfeggio, према именима нота сол и фа) је основни теоријски[1] и обавезни наставни предмет у музичким школама и академијама,[2] као и метод подучавања музике, чији је основни циљ развијање музичког слуха, ритма и способности читања нотног текста и певања мелодија са листа (prima vista).[3] Централни елемент солфеђа је употреба солмизационих слогова (До, Ре, Ми, Фа, Сол, Ла, Си/Ти) за именовање и певање тонова лествице. Етимологија и порекло Термин „солфеђо” потиче из италијанског језика и настао је спајањем имена музичких нота Сол и Фа.[4] Историјски корени солмизације сежу до италијанског музичког теоретичара из 11. века, Гвида Аретинског. Он је осмислио систем учења мелодија помоћу почетних слогова стихова латинске химне Светом Јовану Крститељу (Ut queant laxis):[3]
Ови слогови су означавали тонове хексакорда (низа од шест тонова). Касније је додат слог Si (од почетних слова последњег стиха, Sancte Iohannes) за седми ступањ. У 17. веку, незграпни слог Ut је у већини романских земаља замењен са Do, што се најчешће приписује италијанском теоретичару Ђованију Батисти Донију, који је искористио почетак свог презимена или први слог речи Dominus (Господ).[3] У англосаксонским земљама, Si је у 19. веку промењено у Ti од стране Саре Гловер како би сваки слог почињао различитим словом, што је олакшало учење.[3] Системи солмизацијеУ пракси солфеђа данас се користе два основна система солмизације: 1. Апсолутна солмизација (Фиксни До): У овом систему, сваки солмизациони слог је чврсто везан за апсолутну висину тона, односно за одређено слово нотног система. Без обзира на тоналитет у којем се мелодија налази, слог До увек означава тон C, Ре увек тон D, Ми увек тон E, итд. Овај систем је доминантан у романским земљама (Италија, Француска, Шпанија), словенским земљама (укључујући Србију) и другим деловима света.[1] Предност овог система је директна веза између слога и апсолутне висине, што олакшава развијање апсолутног слуха и сналажење у атоналној музици. 2. Релативна солмизација (Покретни До): У овом систему, слог До увек означава основни тон (тонику) дурске лествице у којој се мелодија налази. Остали слогови (Ре, Ми, Фа...) означавају одговарајуће ступњеве унутар те лествице. Када дође до модулације (промене тоналитета), слог 'До' се помера на нову тонику. Овај систем је распрострањен у германским и англосаксонским земљама и често се повезује са Кодаљевим методом музичког образовања.[1] Предност овог система је наглашавање функција и односа између тонова унутар тоналитета. Историја наставе солфеђа у СрбијиТежња за музичким описмењавањем у Србији јавила се у првој половини 19. века, упоредо са борбом за ослобођење од турске власти, а интензивирала се од 1840-их година. Музичко образовање је било приоритет у приватним школама, певачким друштвима и војним оркестрима.[5] Значајну улогу у почецима имали су страни музичари, нарочито Чеси, који су радили као наставници.[5] Кључни моменти у развоју наставе солфеђа:
У настави солфеђа у Србији, као и у другим словенским и романским земљама, традиционално се користи апсолутна солмизација (Фиксни До).[7][6] Уџбеници солфеђа у СрбијиЗа наставу солфеђа у Србији користи се већи број уџбеника и приручника, који су се временом мењали и усавршавали. Међу најзначајнијим ауторима и издањима су:
Пракса и вежбеНастава солфеђа обухвата разноврсне вежбе које имају за циљ развијање различитих музичких вештина:
Хроматски системи и модулацијаКако би се именовали тонови изван основне дијатонске лествице, развијени су системи за хроматске измене. Релативни систем (Покретни До)У релативном систему, основни слогови (До, Ре, Ми, Фа, Сол, Ла, Ти) означавају ступњеве дурске лествице. За хроматске тонове користе се измењени слогови. Повишени тонови добијају завршетак -и (осим за Ре, које постаје Ри), а снижени тонови добијају завршетак -а или -е (осим за Сол, које постаје Се).[10] Пример за хроматску лествицу навише:
Пример за хроматску лествицу наниже:
Када дође до модулације, основни слог "До" се помера на нову тонику. Молске лествице у релативном систему могу се певати на два начина: 1. До-базирани мол: Молска лествица се пева од "До", али се користе слогови за снижене ступњеве (нпр. природни мол: До, Ре, Ме, Фа, Сол, Ле, Те, До). 2. Ла-базирани мол: Природни мол се сматра шестим модусом дурске лествице, па се пева од слога "Ла" (нпр. Ла, Ти, До, Ре, Ми, Фа, Сол, Ла). Овај приступ је чешћи у хорском певању, нарочито у раду са децом.[1] Апсолутни систем (Фиксни До)У апсолутном систему, слогови су везани за конкретне тонове (До=C, Ре=D, итд.) без обзира на предзнаке у кључу. Када се певају хроматски измењени тонови, пева се основни слог, али се мисли на повисилицу или снизилицу. На пример, и C, C♯ и C♭ се певају на слог "До". Ово захтева од извођача да ментално обради хроматску измену док изговара основни слог.[10] Током историје, предложени су различити системи за именовање хроматских тонова и у апсолутном систему како би се избегла ова двосмисленост, али ниједан није достигао универзалну примену као у релативном систему.[1] Циљеви и значајСолфеђо је фундаментални предмет у музичком образовању јер развија кључне способности неопходне сваком музичару:
Развијене солфеђистичке вештине представљају основу за успешно бављење свим другим музичким дисциплинама – свирањем инструмента, певањем, дириговањем, компоновањем, музичком анализом и теоријом. Културне референце Слогови солфеђа су постали део шире културе, највише кроз филмску и телевизијску уметност:
Референце
Види још
|
||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
