Софија Спиц
Софија Спиц (енг. Sophie Spitz, Нешвил, Тенеси, 4. фебруар 1910 – Њујорк, 11. август 1956) била је америчка докторица и патолог која је објавио прву серију случајева „јувенилног меланома“ (посебног облика бенигних меланоцитних невуса), кожних лезија које су постале познате по њој као Сиц невуси.[2][1] Због свог доприноса патологији, а посебно због своје далековидности у заговарању употребе Папаниколау теста када је његова примена била у развоју, призната је као истакнути патолог свог времена.[3] Живот и каријераРођена је у Нешвилу у Тенесију.[4] У младости је имала страст за музиком и посебно је волела виолину.[5] Њен ујак, Херман Спиц, који је по струци био патолог инспирисао је Софију да настави каријеру у медицини. Дипломирала је медицину на Универзитету Вандербилт 1932. године а специјализацију је обавила у њујоршкој амбуланти за жене и децу, у историјском периоду када је у САД било само 6% жена лекара, и постала познато име у области медицине.[6] Удала се 1942. године за Артура Алена, такође патолога. Непосредно након удаје почела је са радом у Институту за војну патологију у коме је остала до краја Другог светског рата (1945). Радећи у овом институту показала је интересовање за тропске болести и постала један од коаутор књиге Патологија тропских болести (Атласа који је уредила са Џејмсом Ерлом Ешом).[7] Након Другог светског рата, вратила се на посао у њујоршку амбуланту, на дужнсот директора одељења патологије , и паралелно радила у центру за рак (Memorial Sloan Kettering Cancer Center), у коме је након истраживања описала дванаест случајева онога што је тада било познато као јувенилни меланом. Она је у овом меланому препознала доброћудно (бенигно) понашање упркос његоовој микроскопској сличности са меланомом.[8] Ову клинички важну информација објавила је у Америчком журналу за патологију 1948. године. Њој у част ова лезија данас оба болест носи њено име - Спиц невус.[9] Преминула је у 46. години живота од рака дебелог црева, пре него што је популаризовала своја медицинска открића.[10] У моменту смрти била на позицији директора патологије у болници у Њујорку. Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia