СпирометријаСпирометрија је испитивање вентилационе функције плућа, односно испитивање неких статичких и динамичких плућних волумена и капацитета, које се у медицини редовно обавља у оквиру дијагностике, терапије и праћења резултата лечења плућних болести, селекционих прегледа пре запошљавања и током запослења на радним местима који захтевају појачане физичке напоре или на којима је повећана потреба за кисеоником.[1] Апарати који се у медицини данас користе за извођење спирометрије понекад су толико софистицирани да је је током спирометрије довољно уписати податке о пацијенту, да пацијент максимално удахне ваздух из околине, а затим најбрже што може и до краја издахне ваздух из плућа у апарат. Након тога апарат сам рачуна све остале потребне волумене и капацитете. Притом је важна сарадња пацијента, правилна примена спирометријске технике и редовно баждарење апарата. Ради тачности резултата, важно је да се током спирометрије не дише на нос и да се ваздух у целости издахне из плућа у апарат. Ради веће тачности, тестирање се изводи три пута за редом. ПрименаСпирометрија је основни тест у пулмологији којим се започиње испитивање дисајне функција плућа. На основу првих резултата спирометрије накнадно се одређују допунски тестови уз помоћ којих се поставља тачна дијагноза болести и одређује тип функционалног оштећења или утврђује стање дисајне функције. Спирометрија је безболна неинвазивна метода, којом се констатује да ли је проток ваздуха очекиван, или смањен због; астме, ХОБП,[2] тумора. Такође овом методом се доста поуздано диференцијално-дијагностички може утврдити да ли се код пацијента ради о болестима плућа или о психичким поремећајима који могу да изазову гушење и понекад личе на плућне сметње. Такође ако је реч о плућном поремећају спирометријом се са великом прецизношћу може утврдити у ком се делу плућног система поремећај десио.[3] Улога спирометрије у појединим областима медицине
Начин извођења![]() Пре почетка теста медицинска сестра или техничар испитанику ће објаснити како да правилно дише и изведе све маневре дисања. Потом се испитаник спаја са апаратом преко усисника (пластичног или картонског) који се за сваког пацијента мења, и ребрастог црева. Усисник испитаник треба да обухвати уснама тако да језик не улази у отвор усисника. На нос се испитанику поставља штипаљка, како би се затворили носни канали и спречио излазак ваздуха ван усисника и апарата. Након припремних радњи извођење теста почиње тако што према инструкцијама медицинског радника; испитаник прво нормално дише кроз усисник, а затим у првом акту прво лагано издувава сав ваздух из плућа, да би у другом акту брзо удахнуо пуним плућима и одмах што брже и јаче издувао сав ваздух из плућа. Након ових поступака, пацијент се одваја од апарата, који сам израчунава све задате волумене и капацитете. За успешно извођење теста јако је важна сарадња пацијента и правилна техника. За тачност измерених параметара, најважније је да испитаник не дише на нос и да издахне сав ваздух из плућа. Ради веће тачности, тестирање се изводи три пута за редом. Како форсирано дисање није природно и може да изазове спазам, и друге нежељене реакције, прописане су контраиндикације или стања у којима се спирометрија не сме изводити (види у наставку). Индикације![]() Најчешће индикације за примену спирометрија су:
КонтраиндикацијеКако форсирани експираторни маневри током извођења теста могу погоршати нека медицинска стања,[7] спирометрија не треба радити у следећим стањима:
Физиолошки параметриРади лакшег описивања плућне вентилације, у физиологији дисања ваздух у плућима је подељено на четири волумена и четири капацитета, којима су одређене просечне вредности за младог одраслог мушкарца. Плућни волумениВолумене плућа чине; дисајни волумен, инспираторни резервни волумен, експираторни резервни волумен и резидуални волумен. Збир вредности плућних волумена плућа чини максимални волумен или запремину на којој се могу проширити плућа неке особе.
TV је волумен ваздуха која се удахне или издахне из плућа при мирном дисању. Он износи око 500 ml у одраслог мушкарца. Од ових 500 мл, само 350 мл долази до алвеола. Остатак од 150 мл се задржава у деловима плућа у којима нема размене гасова, а то је мртви простор.
IRV је додатни волумен ваздуха који се максимално може удахнути у плућа изнад нормалног дисајног волумена када особа удахне пуном снагом након инспирације при мирном дисању. Обично износи 3.000 ml (око 3.500 ml код мушкараца и око 2.000 ml код жена).
ERV је волумен ваздуха који се из плућа може издахнути максималном издисајем (експирацијом) након мирног издисаја. Износи око 1.100 ml код мушкараца и око 700 ml код жена.
RV је волумен ваздуха који остаје у плућима након максималног издисаја (експиријума) Износи у просеку око 1.200 ml. код мушкараца и нешто мање код жена. Мери се посебним методама. Плућни капацитетиПлућни капацитети су збир два или више плућних волумена. Само неки од њих се могу измерити спирометријски.
IC је максимални волумен ваздуха који се може удахнути после издисаја у мировању. Једнак је збиру респираторног и резервног инспираторног волумена. Износи приближно 3.500 ml.
FRC је волумен ваздуха који остаје у плућима након мирног издисаја (експиријума). Једнак је збиру експираторног резервног волумена и резидуалног волумена. Износи приближно 2.300 ml.
VC је највећи волумен ваздуха који се може издахнути после максималне инспирације. Састоји се из респираторног, инспираторног резервног и експираторног резервног волумена. Просечна вредност је 4.600 ml.
TC је волумен ваздуха који се налази у плућима после максималног инспиријума. Састоји се од сва четири плућна волумена. Износи око 5.800 ml. ![]() Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia