Нобелова награда је престижна међународна награда која се сваке године додељује за изузетна научна истраживања, револуционарне изуме или значајан допринос култури и развоју друштва у областима хемије, физике, физиологије и медицине, економије, књижевности и мира.[1] Сваки добитник Нобелове награде добија златну медаљу, диплому и новчани износ који се сваке године одређује од стране фондацијеАлфреда Нобела.[2] Нобелове награде додељују четири институције: Шведска краљевска академија наука (хемија, физика и економија), Шведска академија (књижевност), Нобелова скупштина Краљевског института (физиологија и медицина) и Норвешки Нобелов комитет (награда за мир).[3] Сваке године одговарајући Нобелови комитети шаљу појединачне позиве хиљадама научника, академика и универзитетских професора из различитих земаља са молбом да предложе кандидате за Нобелове награде за наредну годину. Кандидати се бирају тако да међу номинованима буду заступљени представници што већег броја земаља и универзитета.[4] Нобелове награде, осим награде за мир, уручују се у Стокхолму на годишњој церемонији доделе која се одржава на годишњицу Нобелове смрти, 10. децембра.[5] Церемонија доделе награда у Шведској одржава се у Концертној дворани у Стокхолму, а одмах након ње у Стокхолмској градској кући приређује се Нобелов банкет. Раније је церемонија доделе Нобелове награде за мир одржавана у Норвешком Нобеловом институту (1905—1946) и у свечаној сали Универзитета у Ослу (1947—1989), а од 1990. године до данас одржава се у градској већници у Ослу.[6] Кулминација церемоније доделе Нобелове награде у Стокхолму је тренутак када сваки лауреат излази напред и добија награду из руку краља Шведске. У Ослу председник Норвешког Нобеловог комитета уручује Нобелову награду за мир у присуству краља Норвешке и норвешке краљевске породице.[7][8]
Награда је први пут додељена 1901. године,[2] а од 2024. године Нобелова награда је додељена двојици грађана Ирске Слободне Државе (пре 1949. године), петорици грађана Републике Ирске и четворици грађана Уједињеног Краљевства који су становници Северне Ирске (административног и политичког дела Уједињеног Краљевства): по једном у области физике и физиологије или медицине, четворици у књижевности и петоро награда за мир.[а] Списак лауреата из Ирске састављен је из званичних докумената Нобеловог комитета и сматра се националним у многим ирским изворима.[10] Први добитник био је Вилијам Батлер Јејтс, који је освојио Нобелову награду за књижевност 1923. године, а последњи је био Вилијам Сесил Кембел, који је освојио Нобелову награду за физиологију или медицину 2015. године.[11][12].
^Поред њих, добитник награде за физику 1933. године био је Ервин Рудолф Јозеф Александар Шредингер, са формулацијом „За откриће нових продуктивних облика атомске теорије“. Рођен је у Аустроугарској, а у години доделе награде имао је држављанство Аустрије. Након аншлуса, побегао је из земље, а 1942. године, на позив председника Имона де Валере, настанио се у Ирској, где је 1948. године натурализован, без губитка аустријског држављанства[9].
^Године 1938. преселио се у Француску, где је живео до своје смрти. Од 1945. године пише на француском.
^Рођен у Француској, отишао је да се придружи ирским добровољцима након што је сазнао за погубљење свог оца након учешћа у угушеном Ускршњем устанку 1916. године.[19].
^У време доделе награде биле су држављанке Уједињеног Краљевства, рођене и стално настањене у Северној Ирској. [21][22].
^У тренутку доделе награде били су држављани Уједињеног Краљевства, рођени и настањени у Северној Ирској.[25][26].
^Clary, David C. (2022). „Foreign Membership of the Royal Society: Schrödinger and Heisenberg?”. Notes and Records: The Royal Society Journal of the History of Science. 77 (3): 513—536. S2CID247599443. doi:10.1098/rsnr.2021.0082.