Списак налазишта са термама и балнеумима у римским провинцијама на тлу Србије

Списак налазишта са термама и балнеумима у римским провинцијама на тлу Србије је табеларни приказ археолошких леокалитета на којима је регистровано и истражено око четрдесетак римских купатила, док је број епиграфских сведочанстава о купатилима веома редак.

Општа разматрања

Купање је једна од основних човекових потреба. У старом свету била је повезана са хигијеном, али и са култним радњама. Још у бронзанодопским културама Старог Истока, Египта и Егеје, ритуално купање је имало веома важну улогу. Церемоније култног прања одвијале су се у близини храмова, култних места, палата, код светих извора или вештачки направљених базена.^[1]^[2]^[3]

Под утицајем грчке културе, купатила се уводе у римском свету а ширењем Римског царства постају саставни део културе живљења у многим областима где су владали Римљани

Римска цивилизација је изузетно поштовала и неговала култ воде и обилато је користила благодети топлих и лековитих бањских вода. За Римљане свих слојева, купање и телесна нега боли су важна делатност у слободно време, па тако и за становнике провинцијама на тлу Србије, који су у, за ту намену специјално саграђеним термама, свакодневно користили топлу и/или лековиту бањску воду са термалних извора.^[4] Према основи и начину зидања, римска купатило се могу разврстати у две групе: балнеуме и терме.

Балнеум (лат. balneum)

Балнеум је грађевина која спада у ред јавних купатила са паралелним редовима просторија (лат. parallel row type), максималне површине до 500 m². Како овај објекат не поседује велико вежбалиште, базен на отвореном и површину мању од 1.500 m² за ову грађевину најподеснији термин је балнеум.

Овај тип купатила био је веома распрострањени широм Римског царства. Балнеуми су у касноантичким провинцијама на тлу Србије веома бројни. Подижу се уз приватне виле - средња или мања газдинства, царска имања, у оквиру путних станица (лат. mansiones), мањих насеља (лат. vici, pagi), војних логора (лат. castra, castella, praesidia) или градова (лат. municipii, coloniae).

Епиграфска сведочанства о њима на територији Србије релативно су оскудна. У питању су дијахрони натписи пронађени у Костолцу (лат. Viminacium) из 247. године, Караташу (лат. Diana) из 2. века и Избичању код Пријепоља из времена Јустинијана I (527—565).

Терме (лат. thermae)

За разлику од балнеума терме су велика купатила која поседује велико вежбалиште, базен на отвореном и чија површина прелази 1.500 m².

Списак локалитета са термама и балнеумима

Археолошким истраживањима откривено је преко хиљаду римских купатила широм Римског царства. У римским провинцијама на тлу данашње Републике Србије, регистровано је и истражено око четрдесетак римских купатила (приказаних на овој списку), док је број епиграфских сведочанстава о купатилима веома редак.

Р.бр.	Налазиште	Тип налазишта	Тип купатила	Величина	Датовање
1.	Сирмијум, лок. 31	утврђени град	царске терме	делимично откривене 3 просторије	4. век
2.	Сирмијум, лок. 29	утврђени град	јавне терме	делимично откривене, 58,7 x 72 m (4212 m²)	3—4. век?
3.	Сирмијум, лок. 4	утврђени град	балнеум, део градске виле	30 x 7 m (210 m²)	средина 4. век
4.	Засавица	цивилно насеље или вила	самостални објекат, балнеум	делимично откривене 3 просторије	нема података
5.	Прњавор-Штитар	цивилно насеље или вила	самостални објекат, балнеум	делимично откривен	средина - друга половина 4. века
6.	Сингидунум	цивилно насеље, у сз делу Студентског парка	самостални објекат, балнеум	15 x 20 m (300 m² )	3. и 4 век
7.	Сингидунум	цивилно насеље, на Студентском тргу	самостални објекат	балнеум делимично истражене 3 просторије	нема података
8	Сингидунум	цивилно насеље, Косанчићев венац 12-16	балнеум, део виле	делимично истражен	3. век
9.	Маргум	цивилно насеље	самостални објекат, балнеум	27 x 15 m (405 m²)	2—3. и 4. век
10.	Маргум	цивилно насеље	самостални објекат, баленум	делимично истражене	напуштене у 4. веку
11.	Медијана	насеље са вилама	део виле	31,5 x 28,3 m (891,45 m²)	4. век
12.	Медијана	насеље са вилама	самостални објекат,^[5]	делимично истражене	4. век
13.	Наисус	extra muros, цивилно насеље..^[6]	самостални објекат поред утврђења	необјављено	3—4. век
14.	Муниципијум ДД	насеље	самостални објекат,^[7]	испитане 3-4 просторије	2—4. век
15.	Мунципијум ДД	насеље	самостални објекат	делимично истражено	3—4. век
16.	Царичин град	доњи град	самостални објекат	делимично истражено	6. век
17.	Царичин град	ван бедема	самостални објекат	33 х 18 m	6. век
18.	Римске терме у Чачку	викус или вила	самостални објекат	22,6 x 18,45 (340 m³)	крај 3? — 4. век
19.	Чачак-Бељина	вила рустика	самостални објекат	9 x 11 m (99 m²)	4. — прва половина 5 века.
20.	Прилипац	цивилно насеље или вила	самостални објекат	делимично истражене, око 120 m²	4. век
21.	Виминацијум	цивилно насеље	јавне терме	45 x 35 m (1.575 m²)	1-3. век, 3—4. век
22.	Ушће Поречке реке	цивилно насеље	самостални објекат	8,5 x 7,5 m (80 m²)	6. век
23.	Талијата	цивилно насеље	самостални објекат	делимично истражене	6. век
24.	Егета	цивилно насеље	самостални објекат	делимично истражене	3—4. век
25.	Лисовић	насеље или вила	део виле	15,75 x 18 m (283,5 m²)	3—4. век?
26.	Губеревац-каструм	extra muros, 50 m од капије	самостални објекат	непознато	у 4 веку сакрални објекат
27.	Губеревац-Прутен	насеље или вила?	самостални објекат	142 m²	3—4. век?
28.	Белосавци	насеље или вила	самостални објекат	делимично истражене, 21,8 x 14,25 m, (310,65 m²)	4. век
29.	Калиште Mansio Municipium	насеље, mansio	самостални објекат	делимично истражене	3—4. век
30.	Идијум	утврђени mansio	самостални објекат у утврђењу	делимично истражене	4. век
31.	Тимацијум минус	extra muros	самостални објекат поред капије утврђења	старије: 24 x 16,5 m (396 m2) млађе: 13 x 13 m 169 m²)	2 век (старије) 4. век (млађе)
32.	Тимацијум минус	extra muros	самостални објекат поред капије утврђења	претпостављено: 29 x 21 m (609 m²)	III-IV век
33.	Ромулијана	утврђени царски комплекс	самостални објекат у утврђењу	8,5 x 14,16 m (403,56 m²)	крај III-почетак IV века
34.	Баце,	насеље или вила	самостални објекат,^[8]	делимично истражене, 24 x 13,3 m	3—4. век
35.	Жујинце	насеље или вила	самостални објекат	480 m²	прва пол. 4. века
36.	Доње Неродимље	цивилно насеље или вила	самостални објекат	15 x 17,5 m (262,5 m²)	4—6. век
37.	Улпијана	утврђено насеље	самостални објекат	у утврђењу испитана 1 просторија	4—5. век

Референце

^ Bouet 1997 - Alain Bouet, Les thermes romains: de gros consommateurs d’eau? Quelques exemples de Narbonnaise et des provinces voisines, in: Les aqueducs de la Gaule romaine et des régions voisines, Caesarodunum tome 31, éd. Robert Bedon, Université de Limoges, Centre de recherches A. Piganiol, Limoges, 133-160.
^ Bouet 2004 - Alain Bouet, Les thermes privés et publics en Gaule Narbonnaise, vols. I-II, Collection de l’École française de Rome 320 (2003), Rome.
^ Brödner 1997 - Erika Brödner, Die römischen Thermen und das antike Badewesen. Eine kulturhistorische Betrachtung, 2. Auflage, Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt
^ Срејовић, Д., Римски царски градови и палате у Србији, САНУ, Београд, 1993.
^ Народни музеј Ниш, Медијана, Ниш, 2006.
^ Петровић П., 1993 Naissus – Задужбина цара Константина, у: Римски царски градови у Србији (приредио Срејовић Д.) Београд (1993). стр. 73
^ Mócsy, András . Pannonia and Upper Moesia: a history of the middle Danube provinces of the Roman Empire. London: Routledge & K. Paul. 1974. ISBN 978-0-7100-7714-1.
^ Јордовић 1999 - Часлав Јордовић, Римске терме у селу Баце, у: Прокупље у праисторији, антици и средњем веку, Баштина књига 6, ур. Милоје Васић, Драгослав Маринковић, Ареолошки институт, Нардони музеј Топлице, Београд-Прокупље, 197-199.

Литература

Гордана Јеремић, Александра Гојгић Римске терме у Чачку Чачак, 2012. 126 стр. ISBN 978-86-84067-43-4
Дрча 1979 - Слободан Дрча, Купатило, у: Медијана, Народни музеј Ниш, Ниш, 14-15.