Списак победника Отвореног првенства Француске у тенису — мушкарци појединачно

Отворено првенство Француске или само Ролан Гарос јесте тениски гренд слем турнир који се одржава сваке године у задњој недељи маја и првој недељи јуна. Установљен је 1891. а од 1928. такмичење се игра на отвореним теренима са шљаком који се налазе у склопу комплекса Стадион Ролан Гарос у Паризу, главном граду Француске. Турнир је назван по славном француском пилоту из Првог светског рата. У почетку се турнир службено водио под називом Првенство Француске да би од 1925. постао међународни турнир.[1]

Почев од 1925. Отворено првенство Француске се води као гренд слем турнир. Један је од четири гренд слема који се играју сваке године поред Отвореног првенства Аустралије, Вимблдона и Отвореног првенства САД. Ролан Гарос је други по реду гренд слем који се игра у календарској години (игра се после Аустралијан опена, а пре Вимблдона). Организује га Тениски савез Француске (ФФТ).[2] Први је гренд слем турнир на коме су 1968. учествовали професионални играчи.

Победник такмичења у мушком синглу добија посебан трофеј — Куп мускетара, назван по четворици мускетара француског тениса: Жан Боротра, Жак Брињон, Анри Коше и Рене Лакост.[3] Турнир се није одржавао од 1915. до 1919. због Првог светског рата а од 1941. до 1944, током нацистичке окупације Француске за време Другог светског рата, незванично се одржавао турнир под именом Првенство Француске.[4] Ролан Гарос је гренд слем који је дуго одолевао променама, па је последњи поставио кров и рефлекторе (2020), увео тај-брејк у петом сету (2022), као и електронску проверу поена (од 2025).[5][6]

Рафаел Надал је турнир освајао четрнаест пута и рекордер је по броју освојених наслова на Отвореном првенству Француске, било у мушкој или женској конкуренцији. Такође је рекордер по броју освојених титула на једном гренд слему и по броју узастопних освојених титула на једном гренд слему у Опен ери (пет пута заредом је освојио такмичење, од 2010. до 2014).[7] Макс Декижис је осам пута био победник такмичења у „затвореној” ери.[8] Мајкл Ченг је освајањем турнира из 1989. постао најмлађи играч у Опен ери који је освојио Ролан Гарос (тада је имао седамнаест година, три месеца и двадесет дана).[9] С друге стране Новак Ђоковић је најстарији освајач турнира у „отвореној” ери будући да је с тридесет шест година и двадесет дана освојио турнир из 2023.[10] Француски тенисери су највише пута освајали такмичење у мушкој појединачној конкуренцији (тридесет осам наслова) а прате их Шпанци (двадесет један наслов) и Аустралијанци (једанаест наслова).

Тренутни шампион је Карлос Алкараз који је савладао Александра Зверева у финалу из 2024.[11]

Историја

Отворено првенство Француске основано је 1891. Првобитно је било познато под називом Првенство Француске (фр. Championnat de France).[12] На турниру су у прве тридесет четири године постојања могли да учествују искључиво француски играчи или страни играчи који су били чланови неког француског клуба.[13] Први шампион Првенства Француске био је Британац Х. Бригс (могао је учествовати на њему јер је био члан клуба Club Stade Français).[14] У почетку су се мечеви играчи у три сета. Од 1902/03. усвојено је правило по коме се мечеви играју у пет сетова. Осим Бригса, турнир су у почетку освајали само француски тенисери међу којима се истиче Макс Декижис који је осам пута био победник Првенства Француске.[15]

Четири мускетара су осам пута били победници турнира — од 1925. до 1932. У њихову част се од 1981. трофеј Отвореног првенства Француске назива Купом мускетара.

Између 1924. и 1932. неки од чланова групе Четири мускетара освајало је такмичење. Од 1925. на првенству су могли да играју и странци што је привукло најбоље играче. Први победник међународног турнира био је Рене Лакост. Француска репрезентација је била шампион Дејвис купа из 1927. што је додатно привукло пажњу на турнир и било је неопходно изградити нови стадион. Стадион Ролан Гарос изграђен је 1928.[16] На новом стадиону је Анри Коше први освојио титулу.[17]

Вишеструки освајачи турнира

Рафаел Надал је рекордер са 14 освојених титула на Отвореном првенству Француске
Тенисер Број
титула
Првенац Потоња
1. Шпанија Рафаел Надал 14 2005. 2022.
2. Шведска Бјерн Борг 6 1974. 1981.
3. Француска Анри Коше 4 1926. 1932.
4. Француска Рене Лакост 3 1925. 1929.
Чехословачка Иван Лендл 3 1984. 1987.
Шведска Матс Виландер 3 1982. 1988.
Бразил Густаво Киртен 3 1997. 2001.
Србија Новак Ђоковић 3 2016. 2023.
9. Немачко царство Готфрид фон Крам 2 1934. 1936.
Сједињене Америчке Државе Френк Паркер 2 1948. 1949.
Египат Јарослав Дробни 2 1951. 1952.
Сједињене Америчке Државе Тони Траберт 2 1954. 1955.
Италија Никола Пјетранђели 2 1959. 1960.
Шпанија Мануел Сантана 2 1961. 1964.
Аустралија Рој Емерсон 2 1963. 1967.
Аустралија Кен Роузвол 2 1953. 1968.
Аустралија Род Лејвер 2 1962. 1969.
Чехословачка Јан Кодеш 2 1970. 1971.
Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 2 1991. 1992.
Шпанија Сержи Бругера 2 1993. 1994.

Листа финалних мечева

- на слици одозго :
Жак Бруњон (тото)
Анри Коше (мађионичар)
Жан Боротра (баскијски скакач)
Рене Лакост (крокодил)
- француски "мускетари" који су доминирали париском шљаком у међуратном периоду
Бјерн Борг (држи пехар) је са шест титула у Булоњској шуми најуспешнији играч друге половине 20. века на овом турниру
Новак Ђоковић је троструки и најстарији (36) освајач трофеја Купа мускетара
Година Победник Финалиста Резултат Трајање
1925.
Француска Рене Лакост Француска Жан Боротра 7-5, 6-1, 6-4
1926.
Француска Анри Коше Француска Рене Лакост 6-2, 6-4, 6-3
1927.
Француска Рене Лакост Сједињене Америчке Државе Бил Тилден 6-4, 4-6, 5-7, 6-3, 11-9
1928.
Француска Анри Коше Француска Рене Лакост 5-7, 6-3, 6-1, 6-3
1929.
Француска Рене Лакост Француска Жан Боротра 6-3, 2-6, 6-0, 2-6, 8-6
1930.
Француска Анри Коше Сједињене Америчке Државе Бил Тилден 3-6, 8-6, 6-3, 6-1
1931.
Француска Жан Боротра Француска Кристијан Бусис 2-6, 6-4, 7-5, 6-4
1932.
Француска Анри Коше Краљевина Италија Ђорђо де Стефани 6-0, 6-4, 4-6, 6-3
1933.
Аустралија Џек Крофорд Француска Анри Коше 8-6, 6-1, 6-3
1934.
Немачко царство Готфрид фон Крам Аустралија Џек Крофорд 6-4, 7-9, 3-6, 7-5, 6-3 ~ 3:00
1935.
Уједињено Краљевство Фред Пери Немачко царство Готфрид фон Крам 6-3, 3-6, 6-1, 6-3 ~ 2:00
1936.
Нацистичка Њемачка Готфрид фон Крам Уједињено Краљевство Фред Пери 6-0, 2-6, 6-2, 2-6, 6-0
1937.
Нацистичка Њемачка Хенер Хенкел Уједињено Краљевство Бани Остин 6-1, 6-4, 6-3
1938.
Сједињене Америчке Државе Доналд Баџ Нацистичка Њемачка Родерик Менцел 6-3, 6-2, 6-4
0:58
1939.
Сједињене Америчке Државе Вилијам Макнил Сједињене Америчке Државе Боби Ригс 7-5, 6-0, 6-3
1940.
Отворено првенство
Француске у тенису
није орджано
Други светски рат
1941.
1942.
1943.
1944.
1945.
1946.
Француска Марсел Бернар Чехословачка Јарослав Дробни 3-6, 2-6, 6-1, 6-4, 6-3
1947.
Мађарска Јожеф Азбот Јужноафричка Република Ерик Стерџес 8-6, 7-5, 6-4
1948.
Сједињене Америчке Државе Френк Паркер Чехословачка Јарослав Дробни 6-4, 7-5, 5-7, 8-6
1949.
Сједињене Америчке Државе Френк Паркер Сједињене Америчке Државе Баџ Пати 6-3, 1-6, 6-1, 6-4
1950.
Сједињене Америчке Државе Баџ Пати Египат Јарослав Дробни 6-1, 6-2, 3-6, 5-7, 7-5
1951.
Египат Јарослав Дробни Јужноафричка Република Ерик Стерџес 6-3, 6-3, 6-3
1952.
Египат Јарослав Дробни Аустралија Френк Сеџман 6-2, 6-0, 3-6, 6-4
1953.
Аустралија Кен Роузвол Сједињене Америчке Државе Вик Сејшас 6-3, 6-4, 1-6, 6-2
1954.
Сједињене Америчке Државе Тони Трејберт Сједињене Америчке Државе Артур Ларсен 6-4, 7-5, 6-1
1955.
Сједињене Америчке Државе Тони Трејберт Шведска Свен Давидсон 2-6, 6-1, 6-4, 6-2
1956.
Аустралија Лу Хоуд Шведска Свен Давидсон 6-4, 8-6, 6-3
1957.
Шведска Свен Давидсон Сједињене Америчке Државе Херберт Флам 6-3, 6-4, 6-4
1958.
Аустралија Мервин Роуз Чиле Луис Ајала 6-3, 6-4, 6-4
1959.
Италија Никола Пјетранђели Јужноафричка Република Јан Фермак 3-6, 6-3, 6-4, 6-1
1960.
Италија Никола Пјетранђели Чиле Луис Ајала 3-6, 6-3, 6-4, 4-6, 6-3
1961.
Шпанија Мануел Сантана Италија Никола Пјетранђели 6-3, 6-1, 4-6, 7-5
1962.
Аустралија Род Лејвер Аустралија Рој Емерсон 3-6, 2-6, 6-3, 9-7, 6-2
1963.
Аустралија Рој Емерсон Француска Пјер Дармон 3-6, 6-1, 6-4, 6-4
1964.
Шпанија Мануел Сантана Италија Никола Пјетранђели 6-3, 6-1, 4-6, 7-5
1965.
Аустралија Фред Стол Аустралија Тони Роуч 3-6, 6-0, 6-2, 6-3
1966.
Аустралија Тони Роуч Мађарска Иштван Гуљаш 6-1, 6-4, 7-5
1967.
Аустралија Рој Емерсон Аустралија Тони Роуч 6-1, 6-4, 2-6, 6-2
Опен ера
1968.
Аустралија Кен Роузвол Аустралија Род Лејвер 6-3, 6-1, 2-6, 6-2
1969.
Аустралија Род Лејвер Аустралија Кен Роузвол 6-4, 6-3, 6-4
1:33
1970.
Чехословачка Јан Кодеш Социјалистичка Федеративна Република Југославија Жељко Франуловић 6-2, 6-4, 6-0
1:06
1971.
Чехословачка Јан Кодеш Румунија Илије Настасе 8-6, 6-2, 2-6, 7-5
1972.
Шпанија Андрес Химено Француска Патрик Проаси 4-6, 6-3, 6-1, 6-1
1973.
Румунија Илије Настасе Социјалистичка Федеративна Република Југославија Никола Пилић 6-3, 6-3, 6-0
1:30
1974.
Шведска Бјерн Борг Шпанија Мануел Орантес 2-6, 46-7, 6-0, 6-1, 6-1
1975.
Шведска Бјерн Борг Аргентина Гиљермо Вилас 6-2, 6-3, 6-4
1:35
1976.
Италија Адријано Паната Сједињене Америчке Државе Харолд Соломон 6-1, 6-4, 4-6, 7-63
2:53
1977.
Аргентина Гиљермо Вилас Сједињене Америчке Државе Брајан Готфрид 6-0, 6-3, 6-0
1:58
1978.
Шведска Бјерн Борг Аргентина Гиљермо Вилас 6-1, 6-1, 6-3
1:49
1979.
Шведска Бјерн Борг Парагвај Виктор Печи 6-3, 6-1, 66-7, 6-4
2:44
1980.
Шведска Бјерн Борг Сједињене Америчке Државе Витас Герулајтис 6-4, 6-1, 6-2
1:46
1981.
Шведска Бјерн Борг Чехословачка Иван Лендл 6-1, 4-6, 6-2, 3-6, 6-1
3:13
1982.
Шведска Матс Виландер Аргентина Гиљермо Вилас 1-6, 7-66, 6-0, 6-4
4:42
1983.
Француска Јаник Ноа Шведска Матс Виландер 6-2, 7-5, 7-63
2:24
1984.
Чехословачка Иван Лендл Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 3-6, 2-6, 6-4, 7-5, 7-5
4:08
1985.
Шведска Матс Виландер Чехословачка Иван Лендл 3-6, 6-4, 6-2, 6-2
3:13
1986.
Чехословачка Иван Лендл Шведска Микаел Пернфош 6-3, 6-2, 6-4
2:45
1987.
Чехословачка Иван Лендл Шведска Матс Виландер 7-5, 6-2, 3-6, 7-63
4:23
1988.
Шведска Матс Виландер Француска Анри Леконт 7-5, 6-2, 6-1
1:52
1989.
Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг Шведска Стефан Едберг 6-1, 3-6, 4-6, 6-4, 6-2
3:41
1990.
Еквадор Андрес Гомез Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6-3, 2-6, 6-4, 6-4
2:31
1991.
Сједињене Америчке Државе Џим Куријер Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 3-6, 6-4, 2-6, 6-1, 6-4
3:25
1992.
Сједињене Америчке Државе Џим Куријер Чехословачка Петр Корда 7-5, 6-2, 6-1
1:59
1993.
Шпанија Сержи Бругера Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 6-4, 2-6, 6-2, 3-6, 6-3
3:59
1994.
Шпанија Сержи Бругера Шпанија Алберто Берасатеги 6-3, 7-5, 2-6, 6-1
2:11
1995.
Аустрија Томас Мустер Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 7-5, 6-2, 6-4
2:00
1996.
Русија Јевгениј Кафељников Њемачка Михаел Штих 7-64, 7-5, 7-64
2:32
1997.
Бразил Густаво Киртен Шпанија Сержи Бругера 6-3, 6-4, 6-2
1:50
1998.
Шпанија Карлос Моја Шпанија Алекс Коређа 6-3, 7-5, 6-3
2:13
1999.
Сједињене Америчке Државе Андре Агаси Украјина Андреј Медведев 1-6, 2-6, 6-4, 6-3, 6-4
2:52
2000.
Бразил Густаво Киртен Шведска Магнус Норман 6-2, 6-3, 2-6, 7-66
3:44
2001.
Бразил Густаво Киртен Шпанија Алекс Коређа 36-7, 7-5, 6-2, 6-0
3:12
2002.
Шпанија Алберт Коста Шпанија Хуан Карлос Фереро 6-1, 6-0, 4-6, 6-3
2:30
2003.
Шпанија Хуан Карлос Фереро Холандија Мартин Веркерк 6-1, 6-3, 6-2
2:09
2004.
Аргентина Гастон Гаудио Аргентина Гиљермо Корија 0-6, 3-6, 6-4, 6-1, 8-6
3:31
2005.
Шпанија Рафаел Надал Аргентина Маријано Пуерта 66-7, 6-3, 6-1, 7-5
3:24
2006.
Шпанија Рафаел Надал Швајцарска Роџер Федерер 1-6, 6-1, 6-4, 7-64
3:02
2007.
Шпанија Рафаел Надал Швајцарска Роџер Федерер 6-3, 4-6, 6-3, 6-4
3:10
2008.
Шпанија Рафаел Надал Швајцарска Роџер Федерер 6-1, 6-3, 6-0
1:48
2009.
Швајцарска Роџер Федерер Шведска Робин Седерлинг 6-1, 7-61, 6-4
1:55
2010.
Шпанија Рафаел Надал Шведска Робин Седерлинг 6-4, 6-2, 6-4
2:18
2011.
Шпанија Рафаел Надал Швајцарска Роџер Федерер 7-5, 7-63, 5-7, 6-1
3:40
2012.
Шпанија Рафаел Надал Србија Новак Ђоковић 6-4, 6-3, 2-6, 7-5
3:49
2013.
Шпанија Рафаел Надал Шпанија Давид Ферер 6-3, 6-2, 6-3
2:16
2014.
Шпанија Рафаел Надал Србија Новак Ђоковић 3-6, 7-5, 6-2, 6-4
3:31
2015.
Швајцарска Станислас Вавринка Србија Новак Ђоковић 4-6, 6-4, 6-3, 6-4
3:12
2016.
Србија Новак Ђоковић Уједињено Краљевство Енди Мари 3-6, 6-1, 6-2, 6-4
3:03
2017.
Шпанија Рафаел Надал Швајцарска Станислас Вавринка 6-2, 6-3, 6-1
2:05
2018.
Шпанија Рафаел Надал Аустрија Доминик Тим 6-4, 6-3, 6-2
2:42
2019.
Шпанија Рафаел Надал Аустрија Доминик Тим 6-3, 5-7, 6-1, 6-1
3:01
2020.
Шпанија Рафаел Надал Србија Новак Ђоковић 6-0, 6-2, 7-5
2:41
2021.
Србија Новак Ђоковић Грчка Стефанос Циципас 6-76, 2-6, 6-3, 6-2, 6-4
4:11
2022.
Шпанија Рафаел Надал Норвешка Каспер Руд 6-3, 6-3, 6-0
2:18
2023.
Србија Новак Ђоковић Норвешка Каспер Руд 7-61, 6-3, 7-5
3:13
2024.
Шпанија Карлос Алкараз Њемачка Александар Зверев 6-3, 2-6, 5-7, 6-1, 6-2
4:20

Статистика

Референце

  1. ^ „The Origins of the Tournament”. Roland Garros. Приступљено 25. 7. 2015. 
  2. ^ „Grand Slam Overview”. International Tennis Federation (ITF). Приступљено 23. 7. 2015. 
  3. ^ Bowers, Chris (27. 2. 2009). „The New Musketeers”. Davis Cup. Приступљено 16. 7. 2015. 
  4. ^ Fetter, Henry D. (6. 6. 2011). „The French Open During World War II: A Hidden History”. The Atlantic. Приступљено 23. 7. 2015. 
  5. ^ Clarey, Christopher (26. 05. 2006). „In a year of change at Roland Garros, the winners may stay the same”. International Herald Tribune. Архивирано из оригинала 16. октобар 2007. г. Приступљено 8. август 2007. 
  6. ^ „French Open – Countdown: Borg's view on RG”. Eurosport. 22. 05. 2008. Архивирано из оригинала 19. 08. 2011. г. Приступљено 22. мај 2008. 
  7. ^ Newbery, Piers (8. 6. 2014). „Rafael Nadal beats Novak Djokovic to win ninth French Open title”. BBC Sport. Приступљено 15. 7. 2015. 
  8. ^ Clarey, Christopher (22. 5. 2014). „A Century Ago, a French Title Collection to Rival Rafael Nadal”. The New York Times. Приступљено 15. 7. 2015. 
  9. ^ Lynch, Steven (29. 5. 2015). „Rafael Nadal the youngest French Open winner?”. ESPN. Приступљено 15. 7. 2015. 
  10. ^ „Novak Djokovic wins French Open, record 23rd Grand Slam men’s singles title”. OlympicTalk | NBC Sports (на језику: енглески). 2023-06-11. Приступљено 2023-06-11. 
  11. ^ „Карлос Алкараз победник Ролан Гароса”. Политика Спорт. 10. 6. 2024. Приступљено 10. 6. 2024. 
  12. ^ „Past Winners and Draws”. fft.fr. Fédération Française de Tennis. Архивирано из оригинала 2007-08-08. г. Приступљено 2009-07-02. 
  13. ^ „French Open History”. Tennis. Tennis Media Company. 16. 8. 2012. Приступљено 18. 7. 2015. 
  14. ^ Gillmeister 1998, стр. 225.
  15. ^ „Roland Garros past single winners”. CNN. 23. 5. 2008. Приступљено 19. 7. 2015. 
  16. ^ Lewis, Gabrielle (23. 5. 2002). „French Open History”. BBC Sport. Приступљено 21. 7. 2015. 
  17. ^ „Henri Cochet is dead; French Tennis Leader”. The New York Times. 3. 4. 1987. Приступљено 26. 7. 2015. 

Литература

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya