Од оснивања Русије 1726. године, приближно 98 људи били су премијери у Влади Русије. Председник Владе је био члан Врховног тајног савета, који је основан 8. фебруара1726. године по јулијанском календару од стране Катарине I Алексејевне, а од 8. септембра 1802. године усвојен је од стране Већа министра Русије, у складу са проглашењем цара Александара II Николајевича. Почевши од Александра Романовича Воронстова, најстарији официри били су де факто председници одбора. Осам година након инаугурације, први законски службеник био је Николај Руманцев.[1] Веће министара Русије је незванично формирано у октобру 1857. године као резултат реформи Александара II Николајевича. Прва седница почела је 19. децембра 1857. године. Пре стварања те функције 18. новембра 1861. године, за све је био задужен цар. Веће министара чинило је Државни савет Руске Империје, Комитет министара, и високе официре које именовао цар. Први састанак завршен је 11. децембра 1882. године након што је број докумената у Већу значајно смањен.[2][3]
Комитет министара је функционисао истовремено са другом седницом Већа министара још шест месеци. Гроф Сергеј Вите учествовао је у оба деловања, све до укидања комисије 23. априла 1906. године.
Након тог догађаја, дужности комисије остављене су Већу министара, све до формирања Малог Савета 1909. године, у којем су били и заменици министара. По налогу цара Николаја II, друга седница Већа министара започела је 19. октобра 1905. године, након формирања Државне думе Руске Империје. Непосредно након Фебруарске револуције и почетка Привремене владе Русије 2. марта 1917. године, Георгиј Лавов из Уставотворне-демократске партије и Александар Керенски из Социјалистичке револуционарне партије постали су министри-председници. Привремену Руску републику је заменила Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република и влада од стране Савета народних комесара, којој је био председник Владимир Лењин у периоду од 1917–1924. године.
Након пада Совјетског Савеза, Борис Јељцин као председник Руске Федерације аутоматски је именован за шефа Владе Руске Федерације у прве две године свог мандата. Ово тело је преузело претходно име "Веће министара", чији је предсједник постао Виктор Черномирдин из Комунистичке партије Руске Федерације, заменивши вршилаца дужностиЈегора Гајдара. Према новог уставу из 25. децембра 1993. године, руководилац канцеларије узима званичан назив председник Владе односно премијер. Владимир Путин је 8. маја 2008. године постао председник Владе Русије по други пут, као члан Јединствене Русије.
Најмлађи председник Владе Русије био је Карл Фридрих, који је на ову функцију ступио са 26. година, а најстарији био је Петар Андрејевич Толстој, који је имао 86. година када је дошао на ову функцију.
Руска Империја
Од 18. века, у Русији се створио савремени систем јавне управе, укључујући и формирање тела чија овлашћења су слична овлашћењима савремене Владе Руске Федерације. У периоду од 1726. до 1905. године није било службеног назива лидера владе. Главни министри ипак су владали де факто, али званични шеф владе је био владар.[5]
Фотографија
Име (Рођење-Смрт)
Мандат
Владар
Чланови Врховног тајног савета Руске Империје (1726–1730)
После наводне абдикацијеНиколаја II Александровича са престола у корист његовог брата Михаила Александровича, Михаел је такође одбио ту функцију. Пре сазивања Уставне скупштине. 14. септембра 1917. године, Русија је проглашена републиком. У овом периоду формирана је привремена влада, а премијер је био шеф државе.
^ Незванични председавајући Комитета министара од 8. септембра 1802. до 1809. био је Александар Романович Воронтсов
^Извори на којима се Вазмитинов наводи као наследник Салтикова наводи датум 9. септембар 1812; други извори тврде да је Салтиков био на положају до смрти
^Неки извори (као што је "Велика совјетска енциклопедија") истичу да је Вазмитинов био министар комитета, док други (као што је енциклопедија "Историја очинства") га уопште не помињу и уместо тога наводе Лопухина као наследника Салтикова
^B. V. Ananych, ур. (2008). Управленческая элита Российской империи: история министерств, 1802–1917 [Ruling Elite of the Russian Empire: History of Ministries, 1802–1917] (на језику: руски). "Лики России".
^Balyazin, Vladimir Nikolayevich; Balyazin, Voldemar Nikolayevich (2008). Царский декамерон: От Николая I до Николая II. Исторические книги В.Н. Балязина (Historical Books by V. N. Balyazin) (на језику: руски). 2. ОЛМА Медиа Групп. стр. 49. ISBN978-5-373-01976-7.
^Павел Павлович Гагарин [Pavel Pavlovich Gagarin] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 05. 04. 2014.
^ абИгнатьев Павел Николаевич [Pavel Nikolayevich Ignatyev] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 05. 04. 2014.
^ абВалуев Петр Александрович [Pyotr Aleksandrovich Valuyev] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 05. 04. 2014.
^ абРейтерн Михаил Христофорович [Mikhail Khristoforovich Reytern] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 06. 04. 2014.
^ абБунге Николай Христианович [Nikolay Khristianovich Bunge] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014.
^Дурново Иван Николаевич [Ivan Nikolayevich Durnovo] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014.
^ аб„Витте Сергей Юлиевич (sic!)” [Sergey Yuliyevich (sic!) Witte] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014.
Balyazin, Vladimir Nikolayevich; Balyazin, Voldemar Nikolayevich (2008). Царский декамерон: От Николая I до Николая II. Исторические книги В.Н. Балязина (Historical Books by V. N. Balyazin) (на језику: руски). 2. ОЛМА Медиа Групп. стр. 49. ISBN978-5-373-01976-7.
B. V. Ananych, ур. (2008). Управленческая элита Российской империи: история министерств, 1802–1917 [Ruling Elite of the Russian Empire: History of Ministries, 1802–1917] (на језику: руски). "Лики России".
B. Yu. Ivanov; B. M. Karev; E. I. Kuksina; A. S. Oreshnikov; O. V. Sukhareva, ур. (1999). История отечества [History of the Fatherland] (на језику: руски). Moscow: Большая Российская энциклопедия (Large Russian Encyclopedia). стр. 554—576.
K. K. Arsenyev, ур. (1911—1916). Новый энциклопедический словарь [New Encyclopedic Dictionary] (на језику: руски). 1—29. Saint Petersburg: F. A. Brockhaus and I. A. Efron.
Alexander Alexandrovich Polovtsov, ed. (1896–1918). Русский биографический словарь (Russian Biographical Dictionary) (in Russian). Saint Petersburg: Russian Imperatorial Historical Society of Saint Petersburg
Бельдова М.В. Комитет министров // Государственность России (конец XV века — февраль 1917 года): Словарь-справочник. — М.: Наука, — Т. 2. — С. 347-352. 1999. ISBN978-5-02-008699-9.