Споменик Карађорђу на Калемегдану

Споменик Карађорђу на Калемегдану, подигнут 13. августа 1913. године у време Балканских ратова, био је први споменик у Србији подигнут вођи Првог српског устанка Карађорђу Петровићу. Споменик је открио, уз присуство државног и војног врха и дипломатског кора, Карађорђев унук краљ Петар I Карађорђевић.^[1]

Конкурс је расписан под патронатом Министарства војног, 1908. године, на коме је прву награду освојио сплитски сликар и вајар Паскоје Пашко Вучетић. Споменик Карађорђу је био сложена композиција, које су чиниле скулптуре слепог гуслара, два војника, из Првог српског устанка и Балканских ратова, жене која држи дете, богиње Нике и Вожда Србије на врху. Бронзани делови изливени су у Риму, а потом склапани у Београду.^[2]

Свечаност је забележена филмском камером. Споменик су срушили Аустријанци у време Првог светског рата, 1916. године. Аустроугари су решили да на месту вожда поставе њиховог цара Франца Јозефа. Тако је 1918. године у Београд Дунавом на лађи допремљена велика скулптура аустроугарског монарха, намењена да доминира Београдом уместо Карађорђа.^[3]

После рата било је велико питање шта да се ради са овим спомеником. Решено је да се ова скулптура претопи и од тог материјала излију звона за Цркву Ружицу на Калемегдану, која звоне и данас.

Данас на месту вождовог споменика стоји Споменик захвалности Француској, дело Ивана Мештровића, на којем крупним словима пише: „Волимо Француску као што је она волела нас, 1914-1918.”