Европска првенства у атлетици у дворани одржавају се од 1970, а прво је одржано у Бечу. Европски комитет ИААФ од 1966 до 1969. организовао је 4 европска такмичења у атлетици под називом "Европске игре у дворани“. Једном од њих 1969. домаћин је био Београд. Та такмичења била су претеча Европских дворанских првенстава. Првенства се одржавају сваке две године.
Од када се такмичи самостално на Европским првенствима у дворани, Србија је на Европском првенству 2019. у Глазгову остварила свој најбољи пласман према освојеним медаљама, поделивши 8. место.
Национални рекорди
На овим такмичењима постављено је шест националних рекорда:
Марина Мунћан, 1.500 м 4:12,35 мин 2007. и 4:12,23 2009.
После Европског првенства 2025. Србија на табели освајача медаља на Европским првенствима у дворани заузима 31. место у конкуренцији 48 земаља које су освајале медаље.
Разлика у горње две табеле од 31 учесника (16 мушкарца и 15 жена) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обзира колико је пута учествовао на првенствима и у колико разних дисциплина на истом првенству, рачунат само једном.
Статистика
Најмлађи женски учесник: Милица Емини, 17 год, 4 месеци и 23 дана (2017)
Најмлађи мушки учесник: Лука Бошковић, 18 год, и 243 дана (2025)
Најстарији женски учесник: Биљана Топић, 33 год, 4 месеца и 19 дана (2011)
Најстарији мушки учесник: Асмир Колашинац, 38 год, и 138 дана (2023)
Највише учешћа: 6 Асмир Колашинац (2011, 2013, 2015, 2017, 2019, 2023) и 5 Горан Нава (2009, 2011, 2013, 2015, 2017)
Прва медаља: Асмир Колашинац - бацање кугле 2013.
Прва златна медаља: Асмир Колашинац - бацање кугле 2013.
Највише медаља: 4 Ивана Шпановић (3 златне и једна бронзана), Асмир Колашинац (1 зл + 1 ср)
Најбољи пласман Србије: подељено 8. место (2019)
Преглед освојених медаља за репрезентацију Југославије атлетичара српских клубова
Злато (5)
Владимир Милић, Црвена звезда, Београд — бацаљње кугле (1982)
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
