Сретен Петковић

Сретен Петковић
Сретен Петковић
Лични подаци
Датум рођења	(1930-01-04)4. јануар 1930.
Место рођења	Зајечар, Краљевина Југославија
Датум смрти	21. март 2015.(2015-03-21) (85 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Сретен Петковић (Зајечар, 4. јануар 1930 — Београд, 21. март 2015) био је српски историчар умјетности, доктор историјских наука и универзитетски професор.

Сретен Петковић је рођен 4. јануара 1930. године у Зајечару.^[1] Основну и средњу школу завршио је у Шапцу.^[2] Завршио је Филозофски факултет у Београду, на ком је студирао од 1951. до 1956. Докторску дисертацију на тему Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557–1614. одбранио је 1963. године. У времену од 1957. до 1960. године радио је као библиотекар на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. У периоду од 1960. до 1995. године, у улози предавача (закључно са звањем редовног професора),^[3] остварио је завидну академску каријеру на Универзитету у Београду на предметима Увод у историју умјетности, Општа историја умјетности и Наука о умјетности.^[4]

Аутор је низа научних и стручних дјела.^[5] Аутор је већег броја стручних књига и великог броја научних расправа и студија. Проучавао је српску умјетност у периоду турске власти, посебно од средине XVI до краја XVII вијека. Словио је за једног од најбољих српских познавалаца умјетности поствизантијске епохе. Такође, бавио се и историографијом историје умјетности.^[4] Био је стручни консултант, а скупа са Петром Савковићем био је и косценариста једног броја ТВ емисија из серијала Сведоци векова о српским православним манастирима у Србији, Црној Гори, Сјеверној Македонији, Румунији, Мађарској. Иначе, реализовано је више од 130 епизода овог серијала.^[6]

Библиотеку од преко три хиљаде публикација професор Петковић је поклонио Одељењу за историју уметности на коме је својевремено радио као библиотекар.^[4]

Преминуо је у Београду 21. марта 2015. године.^[1]

• Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557–1614, Научно дело, Нови Сад, 1965.^[7]
• Ариље, Југославија, Београд, 1965.^[8]
• Arilje – Medieval art in Yugoslavia, Jugoslavija, Beograd, 1965.^[9][10]
• Зидна декорација параклиса св. Стефана у Морачи 1642. године, Матица српска, Нови Сад, 1967.^[11]
• Култ кнеза Лазара и српско сликарство XVII века, Матица српска, Нови Сад, 1971.^[12]
• Манастир Света Тројица код Пљеваља, Институт за историју уметности Филозофског факултета, Београд, 1974.^[13][14][15]
• Морача, Југославија, Београд, 1979.^[16]
• Србљак, том I–IV, (коаутор Димитрије Богдановић), Српска књижевна задруга, Београд, 1982.^[17]
• О фрескама XVI века из припрате Пећке патријаршије и њиховим сликарима, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1984.^[18]
• Морача, Српска књижевна задруга – Просвета, Београд, 1986.^[19]
• Манастир Морача, Космос, Београд, 1987.^[20]
• Хиландар, Нови дани, Београд, 1989.^[21]
• Пећка патријаршија, Српска патријаршија, Београд, 1982.^[22]
• Србија у доба Немањића, од кнежевине до царства, 1168–1371, Вајат, Београд, 1989.^[23]
• Српска уметност у XVI и XVII веку, Српска књижевна задруга, Београд, 1995.^[2]
• Иконе манастира Хиландара, Манастир Хиландар, 1997.^[24]
• Icons of Monastery Chilander, Monastery Chilander, 1997.^[25]
• Хиландар, Друго допуњено издање, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1999.^[26]
• Културна баштина Србије – The Cultural Heritage of Serbia, Православна реч, Нови Сад, 2003.^[27]
• Културна баштина Црне Горе – The Cultural Heritage of Montenegro, Православна реч, Нови Сад, 2003.^[28]
• Културна баштина Србије, Црне Горе и Републике Српске, (коаутор Љиљана Шево), Православна реч, Нови Сад, 2003.^[29]
• Благовештење рудничко, (коаутор Горан Вељковић), Каленић, Београд, 2004.^[30]
• Roman and medieval necropolis in Ravna near Knjaževac, Archaeological institute Belgrade, Belgrade, 2005.^[31]
• Српски светитељи у сликарству православних народа, Матица српска, Нови Сад, 2007.^[32]