Српска војничка гробља из Првог светског рата у Северној Африци Српска војничка гробља из Првог светског рата у Северној Африци су историјска места и споменици културе српског народа настали у периоду од 1916 до 1919. године, као потресни доказ о борби српске војске и народа y бурним данима од 1914. до 1919. године.[1] Као споменици српског порекла ван граница Србије она представљају посебну групацију y српском културном и градитељском наслеђу. Први српски војник који је сахрањен на тлу Африке био је Милан Милосављевић из места М. Враша, припадник 10. пука, који је умро у Бизерти 12. јануара 1916, а последњи умрли српски војник био је Божидар Сретеновић из Богданице код Ужичке Пожеге, припадник 4. пука, који је умро у Бизерти 2. августа 1919, неколико месеци пошто се и последњи српски транспорт из бизертске луке запутио у Србију.[2] Све до повратка последњег транспорта из Бизерте у Србију саборци сахрањених војника неговали су српска војничка гробља и за собом их оставили као цветне баште. И док су данас нека од ових гробаља y целини проучена, обновљена и уређена, већина је зарасла у коров, препуштена зубу времена, пропадању и забораву. Суморна статистикаНа простору Северне Африке умрло је више од 3.226 српских војника. Међу њима су били и један генерал, 88 официра, 143 подофицира и 42 питомца. Њихови посмртни остаци расути су у гробницама и на гробним местима у 24 гробља Северне Африке, рачунајући ту и „Плаву гробницу” у бизертском заливу.[3] На пет гробаља у Тунису и у дубини бизертског залива вечно почива 2.769 српских ратника, а у ондашњој француској колонији Алжиру, на 18 гробаља, кости је расуло 457 српских ратника.[4]. Гробља у ТунисуУ Тунису српски војници сахрањивани су на следећих 5 гробаља — у Бизерти, Феривилу (данас Мензел Бургиба), Сусу и два у граду Тунису (на грчком гробљу и на градском гробљу Белведере) и у дубини бизертског залива: 1. Градско католичко гробље „Ел Асел” у БизертиСрпски војници који су умирали у бизертским болницама сахрањивани су на Градском католичком гробљу „Ел Асел”. У њему почива 698 српских ратника.
Још док је рат трајао, српски војници саградили су на овом гробљу капелу. Камен темељац положен је и освештан на Видовдан 1918. године. У темеље капеле укопан је пергамент са епитафом:
Унутрашњост капеле нa источном зиду фрескодекорисана је cа три иконе које су y функцији иконостаса. Централна икона је Распеће Христово, a лево и десно од ње налазе ce Христ и Богородица са Христом. Иконе су сликане y техници темпера на платну и рад су српског сликара Миодрага Петровића (1888—1950). Испод пода капеле урађеног од мермерних плоча, налази се затворена костурница. Године 1922. године, након што су власти у Бизерти затражиле да се српски војници пребаце у једну костурницу, пошто им је требао простор за проширење гробља, део посмртних остатака положен је у постојећа костурница испод капеле, а део, који није могао у њу да стане положено је у новосаграђену костурнице иза капеле, која је укопаана у земљу поред већ постојеће костурнице.[5]
Војничко гробље y Бизерти данас je y склопу католичког цивилног гробља на простору са свих страна уоквиреног високим чемпресима, и капелом у средини.
2. „Плава гробница” у бизертском заливуУ овој „гробници на дну средоземног мора” леже тела неколико стотина, а најмање 120, српских војника који су после торпедовања француске лађе „Галија“, свој живот окончали на дну Медитерана у бизертско-сицилијанском пролазу и у близини Малте. 3. Гробље „Мензел Бургиба” На гробљу у Феривилу – данас Мензел Бургиба сахрањено, по једним подацима 1.790,[6] а по другом 1.280,[7] српских војника који су умирали по болницама Сиди Абдалаха. По броју сахрањених највеће је српско војничко гробље на тлу Северне Африке. Уместо класичних споменика, Французи су у беспрекорном поретку, у сенци борова и чемпреса, поставили спомен-обележја у виду стилизованих сабљи у облику крста, на којима су плочице са именима страдалника и називи јединица којима су припадали. Према саопштењу Републичког завода за заштиту споменика културе из 1.982. године, на гробљу се налази 1.048 крстова, од којих су 20 без плочице са именом, а 57 са ознаком непознати војник. Било је и двојног сахрањивања. На 22 крста налази се још по једна плочица са именом другог сахрањеног, која је у начелу постављена изнад плочице првог сахрањеног. На 210 крстова остали су само завртњи којима су друге плочице биле причвршћене па се претпоставља да је и ту било двојног сахрањивања. Према овим подацима може се закључити да је у Мензел Бургиби сахрањено укупно 1.280 српских војника. Позната су имена само 993 војника.[7] По подацима Луке Николића, писца монографије Србијо, мајко и маћехо, на гробљу је у 1.208 гробова сахрањено 1.790 српских војника.[8][6] У близини Српског војничког гробља, у оквиру католичког гробља, налази се маузолеј кружне основе са шест стубова у коме се налазе саркофаг и две урне. Испод њега је заједничка костурница француских и српских војника. Није познато колико је војника ту сахрањено.[7] На горњем ободу маузолеја великим словима је исписано „Francais et Serbes morts pour la patrie”, што значи „Французи и Срби умрли за отаџбину”.[9] 4. Католичко гробље „Баб ел Кхадра”Градско католичко гробље (Европско) „Баб ел Кхадра” налази се на Белведеру, најлепшем делу Туниса (у преводу – „Зелена капија”). На овом гробљу почива 127 српских војника и избеглице, преминули током Првог светског ратау граду Тунису. На овом гробљу сви су били сахрањени у појединачне гробове, у посебном (хришћанском) делу гробља. Француске власти су током 1922. године извршиле пренос свих својих војника и 32 српска војника у једну костурницу. У наредних неколико година пренесено је још 90 војника, уз одобрење српског посланства у Паризу.
5. Грчко православно гробљеНа грчком православном гробљу у Тунису, сахрањено је пет српских војника. Они су 10. новембра 1925. године пренети у костурницу која је направљена на гробљу Белведере у Тунису.[10] Имена тих војника нису запамћена, а непозната је и судбина њихових посмртних остатака, као и судбина осталих посмртних остатака из костурнице на Белведеру, где су пренети њихови посмртни остаци. Гробља у АлжируУ Алжиру српски војници сахрањивани су на 18 гробаља:
На гробљу Ба ебл Уд у граду Алжиру сахрањено је 80 српских војника. Међу сахрањенима су они који су страдали у катастрофи француске крстарице „Гамбет”, они који су за време транспорта из Солуна умрли на војном броду и они који су преминули у болници „Маилот” (Мајо) и још четири болнице у граду Алжиру.
На гробљу у Кап Матифуу, на месту званом Лазарет сахрањено је 268 српских војника.
На овом гробљу сахрањен је један српски војник.
На овом гробљу сахрањена су три српска војника.
На овом гробљу сахрањена су два војника.
На овом гробљу сахрањено је 28 српских војника.
На овом гробљу сахрањена су три војника.
На овом гробљу сахрањена су четири војника.
На овом гробљу сахрањена су три војника.
На овом гробљу сахрањено је пет српских војника.
На овом гробљу сахрањено је 24 војника.
На овом гробљу сахрањено је 10 војника.
На овом гробљу сахрањена су три војника.
На овом гробљу сахрањена су четири војника.
На овом гробљу сахрањено је 12 војника.
На овом гробљу ахрањен је један српски војник.
На овом гробљу сахрањена су два војника.
На овом гробљу сахрањена су четири војника.
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia
