Српски дијалектолошки зборник

Српски дијалектолошки зборник, је часопис Српске академије наука и уметности и Института за српски језик САНУ. Часопис је основао Александар Белић 1905. године.

Часопис Српски дијалектолошки зборник (даље СДЗб) посвећен је народним говорима. Први је српски специјализовани лингвистички часопис.

Први број СДЗб изашао је 1905. године. Покренуо га је Александар Белић у оквиру Српске краљевске академије. У првом броју је објављена студија Александра Белића „Дијалекти источне и јужне Србије“ којом је постављен темељ у проучавању призренско-тимочких говора српског језика, као и модел у проучавању народних говора уопште у оквиру традиционалног приступа дијалектологији. Прва књига садржи и две карте. У уводу је назначено је садржај резултат специјалне студије, за које је аутор прикупљао грађу током 1901-1902. године. Тиме су отпочела дијалектолошка проучавања у српском језику. СДЗб је стекао статус најрепрезентативнијег гласила тога типа у словенском свету. На његовим страницама објављене су капиталне монографије из српске дијалектологије, међу којима и две Белићеве и четири Ивићеве. Иако профилисан да објављује прилоге из националне научне дисциплине, СДЗб има статус часописа међународног ранга.^[1]

СДЗб је до данас изашао у шездесет пет књига, објавивши бројне студије о српским говорима, као и речнике појединих говора. Часопис издају Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ.

У почетку СДЗб је излазио неколико година, те је због ратова правио и веће паузе. Прва књига изашла је 1905. године, друга 1911, наредна 1927. а четврта 1932. године. Пред Други светски рат, 1940. године изашле су девета и десета књига док је наредна објављена 1950. Књига једанаеста објављена је под новооснованим Институтом за српски језик САН. Часопис и данас није променио своју физиономију и излази као годишњак углавном у једној или у две свеске.

Од 1905. до 1960. године уређивао га је академик Александар Белић (I – XIII књига), потом (до 1974. године) академик Михаило Стевановић (књиге XIV – XX), од 1976. до 1999. академик Павле Ивић (књиге XXI – XLVIII), од 2002. га уређује академик Александар Младеновић (књиге XLIX – LV). Након смрти Александра Младеновића (2010), уредник Српског дијалектолошког зборника постао је академик Слободан Реметић.

Аутори прилога припадају истакнутим посланицима у области дијалектолошких проучавања. Детаљан списак аутора прилога (до. 2015. године) налази се у објављеној библиографији часописа под насловом „Сто десет година Српског дијалектолошког зборника (1905–2015) – библиографија“, аутора др Бранкице Марковић.

Приступ електронском облику часописа у коме се чланци налазе у пуном тексту налази се у дигиталном репозиторијуму Института за српски језик САНУ на адреси: Дигитални репозиторијум САНУ и института^{[мртва веза]}

• Спасојевић, Марина, „Александар Белић као покретач лингвистичке периодике на почетку XX века”, Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене 3, 44/1 (2015), 39–48.
• Пецо, А. „Дијалектологија у часописима на српскохрватскомјезичком подручју”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 9 (1980),141–163.
• Стевановић, Михаило, „Језички часописи Института”, Наш језик, XX/1–5, (1973–74), 23–31.
• Марковић, Бранкица, „Сто десет година Српског дијалектолошког зборника (1905–2015) – библиографија“, Српски дијалектолошки зборник, 62, 333–349.
• Марковић, Јордана (пр.), Александар Белић - 110 година од појаве Српског дијалектолошког зборника : зборник радова са истоименог научног скупа, Ниш, Филозофски факултет, 2017.
• Стевановић, Михаило, "Оснивање часописа и њихов карактер – пре Другог светског рата и за 10 послератних година", Наш језик ХХ/1–5, Београд, 23–31.