Српски народни препород

Српски народни препород, или краће Српски препород, односи се на период у историја Срба између 18. вијека и дејуре оснивања Кнежевине Србије 1878. године. Започео је на територији Хабзбуршке монархије, у Сремским Карловцима.^[1] Сматра се да је српска ренесанса започета у 17. вијеку у Банату.^[2] Српски препород започет је прије Бугарског народног препорода.^[3] Први устанци у Османском царству који су попримили национални карактер била су оба српска устанка (1804—1817),^[1] што је био врхунац српске ренесансе.^[4] Према Јелени Милојковић-Ђурић: „Прво књижевно и научно друштво међу Словенима била је Матица српска, коју су основале вође српског препорода у Пешти 1826”.^[5] Војводина је постала колијевка српског препорода током 19. вијека.^[6] Вук Стефановић Караџић (1787—1864) је током тог периода био најактивнији.^[7]^[8]

Српски препород је био пријетња Аустрији, по питањима стратешког интереса.^[9] Срби су успоставили краткотрајну Српску Војводину током Година револуције кроз оружани сукоб са Мађарима, као дио Препорода.^[10]

Иако је током српског препорода усвојена идеја о сарадњи јужнословенских народа, а била је под утицајем своје националне политичке основе и могућности оснивања југословенски државе, и даље је, у културном и националном погледу, остала пансрпска.^[11]

Види још

Референце

^ ^а ^б M. Şükrü Hanioğlu (2010). A Brief History of the Late Ottoman Empire. Princeton University Press. стр. 51. ISBN 1-4008-2968-2.
^ Deák, Francis (1942). Hungary at the Paris Peace Conference: The Diplomatic History of the Treaty of Trianon. Columbia University Press. стр. 370.
^ Novak, Viktor (1980). Revue historique. „Иако је српски препород старији од бугар- ског, они су се надопуњивали. Књижевно „славеносрпски" и „сла- веноблгарски" су били блиски један другом, „нису се много разли- ковали и једнако су били доступни и за наше и за ...”
^ Singleton, Fred (1985). A Short History of the Yugoslav Peoples. Cambridge University Press. стр. 72. ISBN 978-0-521-27485-2.
^ Jelena Milojković-Djurić (1994). Panslavism and national identity in Russia and in the Balkans, 1830-1880: images of the self and others. East European Monographs. стр. 21.
^ Paul Robert Magocsi (2002). Historical Atlas of Central Europe. University of Toronto Press. стр. 34. ISBN 978-0-8020-8486-6.
^ Merchiers, Ingrid (2007). Cultural Nationalism in the South Slav Habsburg Lands in the Early Nineteenth Century: The Scholary Network of Jernej Kopitar (1780-1844). DCL Print & Sign. ISBN 978-3-87690-985-1. „The Serbian revival is especially linked with the name of Vuk Stefanovic Karadzic, who has been extensively studied and the subject of numerous monographs.”
^ Soviet Literature. Foreign Languages Publishing House. 1956. „He helped Vuk Karadzich, prominent in the Serbian Renaissance, and one of the leading figures in the educational movement of his times,”
^ Milosavljević, Petar (1995). Srpski nacionalni program i srpska književnost. Narodna i univ. knjižnica. стр. 73.
^ Jugoslovenski istoriski časopis. 5. 1939. стр. 242. „Српски препород. Ова глава почиње нашом борбом с Мађарима 1848/49. Она је била само један део велике европске револуције 1848 и вођена на наче- лима слободе народа и демократије, на којима је та рево- луција и почела.”
^ Čubrilović, Vasa (1982). Istorij̀a političke misli u Srbij̀i XIX veka. Narodna kn̂iga. стр. 160.

[Hanioğlu2010-1] а ^б M. Şükrü Hanioğlu (2010). A Brief History of the Late Ottoman Empire. Princeton University Press. стр. 51. ISBN 1-4008-2968-2.

[Deák1942-2] Deák, Francis (1942). Hungary at the Paris Peace Conference: The Diplomatic History of the Treaty of Trianon. Columbia University Press. стр. 370.

[Novak1980-3] Novak, Viktor (1980). Revue historique. „Иако је српски препород старији од бугар- ског, они су се надопуњивали. Књижевно „славеносрпски" и „сла- веноблгарски" су били блиски један другом, „нису се много разли- ковали и једнако су били доступни и за наше и за ...”

[Singleton1985-4] Singleton, Fred (1985). A Short History of the Yugoslav Peoples. Cambridge University Press. стр. 72. ISBN 978-0-521-27485-2.

[Milojković-Djurić1994-5] Jelena Milojković-Djurić (1994). Panslavism and national identity in Russia and in the Balkans, 1830-1880: images of the self and others. East European Monographs. стр. 21.

[Magocsi2002-6] Paul Robert Magocsi (2002). Historical Atlas of Central Europe. University of Toronto Press. стр. 34. ISBN 978-0-8020-8486-6.

[Merchiers2007-7] Merchiers, Ingrid (2007). Cultural Nationalism in the South Slav Habsburg Lands in the Early Nineteenth Century: The Scholary Network of Jernej Kopitar (1780-1844). DCL Print & Sign. ISBN 978-3-87690-985-1. „The Serbian revival is especially linked with the name of Vuk Stefanovic Karadzic, who has been extensively studied and the subject of numerous monographs.”

[8] Soviet Literature. Foreign Languages Publishing House. 1956. „He helped Vuk Karadzich, prominent in the Serbian Renaissance, and one of the leading figures in the educational movement of his times,”

[Milosavljević1995-9] Milosavljević, Petar (1995). Srpski nacionalni program i srpska književnost. Narodna i univ. knjižnica. стр. 73.

[10] Jugoslovenski istoriski časopis. 5. 1939. стр. 242. „Српски препород. Ова глава почиње нашом борбом с Мађарима 1848/49. Она је била само један део велике европске револуције 1848 и вођена на наче- лима слободе народа и демократије, на којима је та рево- луција и почела.”

[11] Čubrilović, Vasa (1982). Istorij̀a političke misli u Srbij̀i XIX veka. Narodna kn̂iga. стр. 160.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

Српски народни препород

Види још

Референце

Portal di Ensiklopedia Dunia