Српско војно утврђење у Стрижевцу
Српско војно утврђење у Стрижевцу је споменик културе у општини Бабушница, непосредно изнад села Доњи Стрижевац које је градио краљ Александар Обреновић у периоду од 1892–1893. године. Градња је коначно завршена 1893. године. На самом улазу у утврђење се виде уклесане године изградње. Крајем 19. и почетком 20. века, Шанац је представљао издвојени објекат касарне Трећег пука српске војске из Пирота, који је превасходно коришћен као магацински простор за смештај муниције, опреме и војног материјала. Утврђење је познато у околним насељима под називом „Шанац” и јединствено је на овим просторима и представља један од најзначајнијих архитектонских струкутура војних грађевина у Пиротском округу.[1] ЛокацијаСрпско војно утврђење Шанац у Стрижевцу, како га називају мештани, је смештено на тромеђи катастарских општина Доњи Стрижевац, Извор и Доње Крњино на брду Јеремија на надморској висини од преко 663 m. Налази се поред старог пута Пирот–Бабушница. ИзгледОбјекат је грађен је по пројекту Војног министарства грађевине у Београду. За изградњу је коришћен камен компактне структуре уједначеног квалитета са простора званог „Модра Стена” који је коњима пребачен на брдо Јеремија. Клесање камена и сама градња објекта је завршена уз помоћ француских мајстора. Сам објекат се састоји из 15 просторија од којих су 11 чеоне и распоређене у низу и чине једну целину а остале четири су у позадини и нису повезане. Саставни део тврђаве чини двоструки обруч земљаних радова односно ровова. ЗанимљивостиСтарији мештани околних села причају да су од својих предака чули да је камен за изградњу довожен воловским и коњским колима. Становници околних насеља се сећају да су на отворима некада била дрвена масивна врата, која су током времена пропала. Утврђење је релативно добро сачувано и ако технички скоро нико о њему не брине. До утврђења воде сеоски путеви и стазе са више страна а једино је пут (делимично туцаник) од Бабушнице проходан за аутомобиле. За мештане околних насеља ово је популарно излетиште. Галерија
Види још
Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia