Аакциони потенцијал путује кроз обе преткоморе срца, а преко АВ-снопа улази у коморе. АВ-чвор и влакна око њега успоравају провођење акционог потенцијала од преткомора ка коморама за око 0,1 секунду. То успоравање омогућава преткоморама да се контрахују и упумпају крв у коморе пре него коморе отпочну своју контракцију. Срчани циклус је сличан за леву и десну комору, мада постоје временске разлике у ширењу таласа деполаризације, али и значајне разлике вредности притиска у плућној и системској циркулацији (притисак у системској циркулацији је 6-7 пута већи у односу на плућну).[7][8][9]
Време трајања срчаног циклуса зависи од фреквенције срчаног рада. При најчешћој срчаној фреквенцији од 70-80 откуцаја у минути, срчани циклус траје око 0,8 секунди (60/75 = 0,8), од чега 2/3 отпада на фазу дијастоле, а 1/3 на фазу систоле. Код особе са срчаном фреквенцијом од 60 откуцаја у минути, срчани циклус износи 1 секунду (60/60 = 1); код особа са фреквенцијом од 70 откуцаја у минути, једнак је 60/70 = 0,85 и тако даље. Срчани циклус има укупно осам фаза, а при фреквенцији од 75 откуцаја у минуту, његово трајање износи 0,8 секунди, при чему на систолу комора отпада 0,3 секунде, а на дијастолу 0,5 секунди. Систола преткомора траје 0,1 секунд, а дијастола 0,7 секунди. Следи приказ свих фаза срчаног циклуса при нормалној фреквенцији од 75 откуцаја у минути.[10][11]
Систолна комора (0,3 секунде)
Фаза изоволуметријске контракције (0,05 s)
Фаза избацивања крви (0,25 s)
фаза брзог избацивања крви, тј. брзе ејакулације (око 0,10 s)
Изоволуметријска контракција је прва фаза којом започиње систолна комора, а настаје око 50 милисекунди после QRS комплекса (који означава деполаризацију комора). За време ове фазе комора је пуна крви; АВ-залисци се затварају, a семилунарни се још нису отворили. Долази до наглог пораста притиска у комори и до појаве првог срчаног тона (систолни, С1).[14]
Фаза избацивања крви настаје када притисак у левој комори порасте изнад притиска у аорти, аортни залисци се тада отварају и долази до избацивања крви из леве коморе у аорту. Исти догађаји одигравају се и у десном срцу, тј. плућном крвотоку. Ова фаза се може поделити на ранију (краћу), тј. фазу брзог избацивања и каснију (дужу), односно фазу спорог избацивања.[15]
За време III фазе спорог избацивања (касне систоле) започиње релаксација мускулатуре комора и долази до пада притиска у њима. Иако притисак у коморама пада на вредности испод аортног, крв наставља споро да истиче из леве коморе у аорту услед инерције тока крви према напред, што је омогућено инерцијалном акцелерацијом у раној фази систоле.[16]
При нормалној срчаној фреквенцији од 75 откуцаја у минути, дијастола комора траје 0,5 s (500 ms) и дели се на пет фаза.[18][19]
Протодијастола означава крај систоле. Она представља моменат када долази до тенденције промене тока крви из аорте у леву комору. У том моменту тенденције крви за супротним током долази до одвајања листова семилунарних залистака од зида аорте почетка и настанка другог срчаног тона. Траје 0,04 s.
Фаза изоволуметријске релаксације је друга фаза дијастоле, где долази до затварања семилунарних залистака, а АВ-залисци се још нису отворили. Током ове фазе, волумен крви у коморама је најмањи, а услед одвајања, лепршања и затварања семилунарних залистака, настаје други срчани тон (дијастолни, С2). Карактерише се релаксацијом коморске мускулатуре и падом притиска у њима, спуштањем базе срца и повећавањем преткомора. При томе не долази до промене волумена комора, а притисак у њима је близу нуле, па и испод нуле - најмањи притисак у току срчаног циклуса. Траје 0.08 s.[20]
Рана фаза брзог пуњења настаје услед драстичног пада притиска у претходној фази. Тада долази до отварања АВ-залистака и наглог преласка крви из преткомора у релаксиране коморе. Брзи прелазак крви из преткомора у релаксиране коморе доводи до пада притиска у преткоморама и наглог повећања коморског волумена. У овој фази настаје трећи срчани тон (С3) због вибрација изазваних брзим и наглим уласком крви кроз митрално ушће. Траје 0,09 s.
Фаза лаганог пуњења (дијастаза) је најдужи период при нормалном трајању срчаног циклуса и износи око 0,19 s код фреквенције од 75 откуцаја у минути. Крв која венским приливом долази у преткоморе пасивно утиче на коморе и додатно их пуни, уз незнатан пораст притиска у преткоморама и коморама (претакање крви из преткомора у коморе).
Пресистоличка фаза (касна фаза брзог пуњења) настаје као резултат систоле преткомора и траје око 0,1 s. У овој фази настаје четврти срчани тон (С4) и благи пораст преткоморског, коморског и венског притиска, што се на флебограму појављује као а-талас. Поред тога, коморски волумен се може повећати за 20-30 процената. Пошто је контракцијом преткомора у овој фази дошло до брзог пуњења комора крвљу, волумен и притисак у њима се нагло повећавају и АВ-залисци се затварају. Притисак крви у коморама на завршетку систоле преткомора и затварање АВ-залистака назива се вентрикуларни енд-дијастолни притисак (VEDP). У нормалним условима, он је у левој комори мањи од 12 mmHg, и мањи од 5 mmHg у десној комори. Волумен крви у комори непосредно пред почетак њене контракције назива се вентрикуларни енд-дијастолни волумен (VEDV), који нормално износи 120-140 ml. Количина крви која остаје у комори на крају ејекционе фазе назива се вентрикуларни енд-систолни волумен (VESV), тј. резидуални волумен, и нормално износи 40-60 ml.
Ударни волумен
Ударни волумен представља количину крви која се избацује из коморе при свакој систоли и нормално је једнак VEDV минус VESV, односно 70-80 ml у миру.[21] Дељењем вредности ударног волумена са VEDV, добија се ејекциона фракција, која нормално износи 60%-70% (0,60-0,70), али може се значајно смањити код болесника са дисфункцијом комора.[22][23][24]
^Topol, Eric J. (2000). Cleveland Clinic Heart Book. New York: Hyperion. стр. 4—5. ISBN0-7868-6495-8.
^DeMers D, Wachs D. StatPearls [Internet]. StatPearls Publishing; Treasure Island (FL): Aug 22, 2020. Physiology, Mean Arterial Pressure.
^Little, William C.; Downes, Thomas R. (1990). „Clinical evaluation of left ventricular diastolic performance”. Progress in Cardiovascular Diseases. 32 (4): 273—290. PMID2405454. doi:10.1016/0033-0620(90)90017-v.
^Editors, B. D. (2017-02-12). „Systole”. Biology Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23.
^„Cardiac cycle”. Kenhub (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23.
^Wright, Bruce Eric (2017). „The Wright Cardiac Cycle Table: A Novel Tool to Teach the Cardiac Cycle”. The FASEB Journal (на језику: енглески). 31 (S1): 576.54. ISSN1530-6860. doi:10.1096/fasebj.31.1_supplement.576.54.
^Bellenir, Karen. (2000). Heart Diseases and Disorders Sourcebook, 2nd ed. стр. 65—67. ISBN0-7808-0238-1.. Detroit: Frederick G. Ruffner, Jr./Omnigraphics.
^Kim IC, Hong GR. (април 2019). „Intraventricular Flow: More than Pretty Pictures”. Heart Fail Clin. 15 (2): 257—265. PMID30832816. doi:10.1016/j.hfc.2018.12.005.CS1 одржавање: Формат датума (веза).
^van der Pol A, van Gilst WH, Voors AA, van der Meer P (април 2019). „Treating oxidative stress in heart failure: past, present and future”. Eur J Heart Fail. 21 (4): 425—435. PMID30338885. doi:10.1002/ejhf.1320.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
