Срђ (новине)
Срђ је био часопис за афирмацију и популаризацију књижевних и научних достигнућа, основан 1902. године у Дубровнику. Излазио је два пута месечно, половином и крајем месеца, од 15. јануара 1902. до 15. маја 1908. године. Штампан је на српском језику, на ћириличном и латиничном писму. Лист је покренут са жељом „... да Срђ постане књижевно гласило свију Срба на приморју.“.[1] НазивНазив је добио по брду Срђ у чијем подножју се налази старо градско језгро, у којем се налазила и штампарија. Никола Тоља се у докторској дисертацији о часопису Срђ осврнуо и на разлогe за тај назив:
Историја СрђаОснивач, власник и главни уредник листа Срђ био је новинар Антун Фабрис[3] све до своје смрти 1904. године. Главни сарадник је био професор Луко Зоре. Лист је штампан у Српској дубровачкој штампарији, чији је власник и управник био Антун Пасарић.[4][5][6] У Срђу је објављена песма „Бокешка ноћ“ песника Уроша Тројановића, посвећена бокешкој омладини. Због објављивања те песме, 5. новембра 1902. године, у преподневним часовима ухапшен је Антун Пасарић, а штампарија је затворена. Одмах је ухапшен и уредник Антун Фабрис, као и писац ове песме.[5] Фабрис је остао у затвору до 23. децембра, исте године. У време док је Антун Фабрис био у затвору на насловној страни часописа писало је да је власник, издавач и одговорни уредник Михо Вакети. По повратку из затвора Фабрис преузима Срђ све до своје смрти 1904. године, кад лист наставља да води Михо Вакети. Почетком 1905. године власник, издавач и одговорни уредник постаје Кристо П. Доминковић, а у јуну исте године лист преузима Никола Л. Бркић, који почиње да штампа лист у Српској дубровачкој штампарији др. Грацића. Године 1906. власник и издавач листа Срђ постаје Српска дубровачка штампарија др. Мата Грацића, а одговорни уредник постаје Антонио Вучетић, дубровачки историчар и професор. Они ће издавати Срђ све до његовог гашења 1908. године.[7] ![]() О престанку издавања листа Срђ, Милан Решетар је писао у „Народној енциклопедији Срба, Хрвата и Словенаца“:
Сарадници![]() У седам година излажења лист је успео да окупи књижевнике и културне раднике из Дубровника, Војводства Србије и Тамишког Баната, Књажевине Црне Горе, Књажевине Србије и осталих административних области Аустроугарске. Са листом су сарађивали и мостарски писци: Алекса Шантић, Јован Дучић[10] и Владимир Ћоровић. Поред књижевних, у часопису су објављивани и значајни културно-историјски прилози из историје Дубровника.[3] Своје песме је од 1906. до 1908. године у Срђу објављивао и Димитрије Митриновић, познати српски авангардни критичар, теоретичар, филозоф, есејист, песник и преводилац.[11] У листу су радили као дописници: Матија Бан, Вид Вукасовић Вулетић, Дионисије Миковић, Иво Војновић и многи други. Цена листаНа почетку излажења листа цена годишње претплате за Дубровник и Аустроугарску била је 12 круна, а за иностранство 15 франака у злату. Са доласком новог уредника Антонија Вучетића појединачни број листа је коштао 80 пара, годишња претплата за Аустроугарску је била 10 круна, а за иностранство 12 круна. ЗанимљивостиНеки уредници српских новина и часописа на територији данашње Хрватске, а ондашње Аустроугарске, нису имали дужи животни вијек. Тако је родом Корчуланин, Србин католик Антун Фабрис, након тамновања због објављивања пјесме Бокешка ноћ у првом књижевном часопису у Дубровнику - Срђ, трајно нарушио своје здравље и преминуо је у 40. години живота. Католички Србин Луко Зоре је поживио 60 година, а уредник Српског гласа у Загребу, Милан Ђорђевић умире у 39. години.[12] Павле Јовановић, први уредник Србобрана, који је такођер био у тамници због неких чланака (критике аустроугарске власти у БиХ) [13] умире у напону снаге и политиког талента у 48. години живота.[14] Сава Бјелановић, уредник Српског листа, који је касније забрањен и каснијег Српског гласа (Задар) живи до своје 46. године. Будислав Будисављевић уредник Новог Србобрана и Српског кола умире, као и новинар и уредник Српског кола, Милан Грчић, у 42. години живота. Сима Лукин Лазић, власник и уредник листа Врач погађач умире у 40. години. Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia