Станко Цајнкар

Станко Цајнкар
Станко Цајнкар
Лични подаци
Датум рођења	25. септембар 1900.
Место рођења	Савци код Љутомера, Аустроугарска
Датум смрти	17. јануар 1977. (76 год.)
Место смрти	Љубљана, СФРЈ
Држављанство	СФРЈ
Универзитет	Универзитет у Љубљани
Професија	писац, политички радник, теолог

Станко Цајнкар (Савци код Љутомера, 25. септембар 1900 — Љубљана, 17. јануар 1977) био је писац, политички радник и теолог.^[1]^[2]

Биографија

Рођен је 25. септембра 1900. године у Савцима код Љутомера.^[1]

Студирао је на Теолошком факултету у Љубљани. Професор теологије у Марибору и Птују до 1941. године. Учествовао је у Народноослободилачкој борби.^[2] Био је председник верске комисије владе Народне републике Словеније. За посланика у Савезну народну скупштину изабран је 1946. године. Од 1947. ради на месту професора библијских знаности на Теолошком факултету у Љубљани чији је био дугогодишњи декан (1950—1966)^[2]. Од 1950. ментор и 1969-1974. председник Ћирило-Методијског друштва словенских свештеника.

Био је главни уредник ревије Нова пот (1950—1970) и одговорни уредник Богословног весника (1965—1973). Написао је више књижевних дела, есеја, чланака и теолошких расправа (укупно 270 радова).

Умро је 17. јануара 1977. године у Љубљани.^[1]

Дела

Избор из дела:^[1]^[3]

У планинама (1940)
Разговори (1942)
Нојева барка (1945)
Након повратка (1947)
Крижнарјеви (1952)
Словен из Петовије (1955)

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 93.
^ ^а ^б ^в „CAJNKAR, Stanko”. obrazislovenskihpokrajin.si (на језику: словеначки). Приступљено 19. 1. 2022.
^ „Dela”. obrazislovenskihpokrajin.si (на језику: словеначки). Приступљено 19. 1. 2022.