Станоје Алојзије Јовановић

Станоје Алојзије Јовановић (Петриња, 16. јун 1895. — Загреб, 30. август 1951.) био је српски академски сликар, илустратор и графичар.

Станоје Алојзије Јовановић је у Петрињи завршио учитељску школу 1913. Дипломирао је 1928. на Академији ликовних умјетности у Загребу у класи професора В. Бецића. Од 1913. Јовановић је радио као учитељ по мањим местима у Хрватској и Србији, од 1922. радио је као средњошколски наставник у Загребу, где је 1927. са Ђ. Тиљком водио приватну сликарску школу. За време Другог свјетског рата боравио је у Србији, да би се крајем 1945. вратио у Загреб.^[1]

Јовановић је сликао аквареле, цртеже и графике. Колористички је сликао пејзаже у уљу (Гвозданско, 1930), мртве природе (Мртва природа, 1936), фигуралне композиције (Студија, 1939), портрете (Аутопортрет, 1951), социјалне мотиве (Деложирани), и призоре из циркуса (На вртуљку, 1932). Стилски израз Јовановића се мењао од реалистичког до експресионистичког, а колорит од тонског до интензивног (Цвијеће, 1936). Историчар уметности Грго Гамулин издваја Јовановићево "фацетирање сиво сребрнастим плохама" (У рано прољеће, 1938).^[1] Јовановићеве портретне реализације одликују се класичном мирноћом те прецизним дефиницијама физиономијских и психолошких карактеристика модела.^[2]

Графикама рађеним у техници литографије у боји илустровао је сликовницу Гуске на мегдану аутора Стјепана Горупића (Загреб, 1929).^[1]

• Петриња (1913);
• Загреб (1930, 1931, 1936, 1949).

• Пролећне изложбе југословенских уметника (Београд 1929, 1930, 1933–1938);
• Изложба југословенског вајарства и сликарства (Лондон, 1930);
• Изложбе Загребачких уметника (Загреб, 1934, 1935, 1936);
• Пола века хрватске уметности (Загреб, 1938, 1939);
• Годишња изложба хрватских уметника (Загреб, 1940);
• Изложбе Удружења ликовних уметника Хрватске (1946, 1947, 1948, 1950);
• Изложбе Ликума (1950, 1951).

• Списак српских сликара