Станојло Рајичић

Станојло Рајичић (Београд, 16. децембар 1910 — Београд, 21. јул 2000) био је српски и југословенски композитор и педагог. Компоновао је симфонијску музику, камерну музику, соло песме, балете, музику за опере, представе и филмове.

Своју музички каријеру је започео пре Другог светског рата. Основну и средњу музичку школу завршио је у Београду, одсек клавир. Ту је и започео студије клавира, да би се потом окренуо композицији и студије довршио у Прагу на Државном конзерваторијуму. Композицију је завршио код професора Рудолфа Карела, клавир код Алоиса Шима, а мајсторску школу код Јосефа Сука. Због тога је постао део групе српских композитора, „ђака прашке школе“, поред Миховила Логара, Драгутина Чолића, Љубице Марић, Војислава Вучковића. По повратку у Београд, радио је као професор у музичкој школи „Станковић“ и при Музичкој академији. Једно време је био доцент предајући композицију, а потом и редовни професор.^[1]

Поред тога, био је секретар Музичке секције Југословенске националне комисије при организацији УНЕСКО, редовни члан САНУ, а у периоду од 1958. до 1962. године је био директор Музиколошког института. Године 1977. се пензионисао.

По њему је названа награда за најуспешнији концерт у Галерији САНУ.^[2]

• опера Симонида
• балет Под земљом
• балет Поема
• шест симфонија
• симфонијске поеме са тематиком српских народних песама (Зидање Скадра, Смрт мајке Југовића, Марко пије уз Рамазан вино, Мали Радојица)
• Концертна увертира
• Симфонијска свита
• три концерта за клавир
• три концерта за виолину
• два концерта за кларинет
• један концерт за виолончело
• циклуси вокалне музике за глас и оркестар На липару, Лисје жути
• кантата Сепац на сабору
• соло песме

• Живот је наш

• Српски оперски композитори

• Биографија на сајту САНУ
• Станојло Рајичић - дела
• Биографија Станојла Рајичића
• Станојло Рајичић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)